Звездина прва декада - Рађање шампиона

Како је рођена Црвена звезда? И данас се, као својеврсна анегдота, препричава шта се све дешавало на последњој седници Иницијативног одбора. Дан пре одржавања Скупштине оснивачи су дуго дискутовали око тога какво би име требало дати новом спортском колективу. Ређали су се разни предлози - Младост, Ударник, Торпедо, Динамо, Локомотива и ниједан није био довољно привлачан.

Коначно, засијала је "Црвена звезда".

Како? Постоје разне верзије тог чина, али се већина слаже да су „кумови“ били Слободан Ћосић и Зоран Жујовић, први потпредседници клуба. После бројних предлога, Ћосић је рекао:

- Људи, а да наше друштво назовемо Звезда?

На то је Жујовић додао:

- Одлично. Само, кад је Звезда - нека буде црвена.

Прва утакмица одиграна је на дан оснивања, а ривал је био Први батаљон друге бригаде КНОЈ-а. Наш тим је славио резултатом 3:0 на игралишту “Авала”. Црвена звезда је тада наступила у следећем саставу: Голубичић (Попадић), Станковић, Филиповић, Печенчић, Ћирић, Јовановић, Величковић, Томашевић, Шапинац (Стокић), Спасојевић и Хорватовић. Стрелац првог, историјског гола за Црвену звезду, био је Коста Томашевић. Током прве године постојања, Црвена звезда је одиграла укупно 36 мечева, забележила је 30 победа, нерешено је било пет пута, а једини пораз доживљен је у Темишвару.

За првог председника клуба изабран је Ђорђе Паљић, за потпредседнике Слободан Ћосић и Зоран Жујовић, за секретара Љубиша Секулић, за благајника Душан Богдановић, а економ је био Предраг Ђајић. 

Током прве деценије постојања Црвена звезда је освојила три првенства 1946, 1951. и 1953. године. Такође црвено-бели су били успешни и купу, па су пехар подигли 1948, 1949. и 1950. године. 

Први трофеј првенства Србије освојен је 1946. године. У завршном такмичењу у мају и јуну, учествовало је шест тимова. Црвена звезда је освојила прво место победивши Железничар, Металац, Јединство и Раднички. Једини меч који је наш тим изгубио био је против Борца из Чачка. На тај начин, Црвена звезда је заслужено освојила прву титулу првака Србије од свог постојања и та титула јој је омогућила квалификацију и учешће у првом државном првенству ФНРЈ у фудбалу. Црвена звезда је имала и најбољег стрелца финалног такмичења - у питању је био Јован Језеркић, који је постигао седам голова.

Другу титулу, прву савезну Црвена звезда је освојила 1951. године, са укупно 35 бодова. Те 1951. године, када се првенство играло током целе календарске године, тим који је предводио легендарни Рајко Митић, прва Звездина звезда, је одлично стартовао са три победе. У последњем колу, најдраматичнијем у дотадашњој историји југословенског фудбала, Динамо је на врућем гостовању у Београду играо само нерешено против БСК-а (2:2). Звезди је у вечитом дербију против Партизана, у борби за прву титулу, била потребна победа од 2:0 или 5:1. Када је судија Васа Стефановић одсвирао крај, настало је такво славље, какво Београд до тад није доживео. Хиљаде навијача Звезде је титулу прославило чак и са упаљеним бакљама од папира. Најбољи стрелац првенства је био Коста Томашевић са 16 голова.

Трећу титулу шампиона, у ондашњој ФНРЈ, фудбалери Црвене звезде су освојили у сезони 1952/53. На крају је Црвена звезда била првак уз крајњи биланс од 22 утакмице, 13 победа, пет нерешених исхода, четири пораза, са укупно 31 бодом.

Године 1948. освојен је и први куп, а у финалу са убедљивих 3:0 побеђен је Партизан, стрелци су били Вукосављевић (2) и Митић. Пехар у Купу Југославије је одбрањен 1949. године, а у финалу је савладана екипа Наша крила из Земуна резултатом 3:2. Годину дана пре освајања друге титуле државног првака, Црвена звезда је остварила хет-трик у купу, тријумфовавши трећи пут узастопно. У финалу је савладан Динамо из Загреба са 3:0. 

Део Црвене звезде су током првих десет година биле истинске легенде као што су Коста Томашевић, Предраг Ђајић, Јован Језеркић, Бора Костић, Миљан Миљанић, Бранко Станковић, Љубиша Спајић, али пре свих прва Звездина звезда - Рајко Митић, који је црвено-бели дрес носио пуних 14 сезона, од оснивања клуба 1945. године. Због великог џентлменства, које га је красило на терену и ван њега важио је за омиљеног фудбалера, али је и обележио прву Звездину деценију. Био је велики ас, фудбалер и џентлмен у копачкама, поштован и вољен у целој земљи. Његова популарност прерасла је у легенду и превазишла време у којем је играо. Био је слављен као незаборавни капитен Црвене звезде. 

У наредним деценијама Звезда је израсла у гиганта светског формата, са препознатљивом брзом и ефикасном игром.