Након ослобођења Београда 1944. године, фудбал је постао важан симбол наде и опоравка. Утакмице организоване у хуманитарне сврхе, на којима су активно учествовали омладинци, поставиле су темеље будућег Омладинског фискултурног друштва Црвена звезда, којe ће постати један од најважнијих спортских и друштвених симбола Србије.
У првим месецима у ослобођеном Београду организоване су бројне фудбалске утакмице, све у хуманитарне сврхе. Фудбал је постао симбол наде и обнове, али и начин да се прикупе средства за рањенике и све оне који су страдали током рата, као и за обнову и рехабилитацију Београда.
Тиме су се истакли и омладинци Београда, који су били најактивнији у организацији поменутих мечева. Њихова посвећеност и ангажовање у хуманитарним догађајима су приказивали страст за фудбалом, али и дубоку свест о значају солидарности и заједништва у тешким временима.
Убрзо је постао јасно да су управо ти омладинци, њихова енергија и идеје, били стубови који су указивали на потребу за оснивањем не само фудбалског клуба, већ и ширег друштва. Њихов рад и ентузијазам били су предуслови за формирање Омладинског фискултурног друштва Црвена звезда.
Једна таква утакмица одиграна је непосредно након ослобођења Београда, 19. новембра 1944. године између омладинаца из Београда (тим УСАОС - Ујединињени Савез Антифашистичке Омладине Београда) и елитне војне јединице - Прве пролетерске дивизије.
Утакмица је организована под окриљем Црвеног крста са хуманитарним карактером. Прва пролетерска дивизија играла је у дресовима са везеним натписима, што је приказивало војну моћ, док су омладинци носили једнобојне импровизоване дресове са петокраком, који су били повезани са народним и радничким идеалима, али и били слични првим дресовима Црвене звезде.
Овај ентузијазам београдских омладинаца, како на терену, тако и на трибинама био је саставни део исте приче о нади, опоравку и изградњи будућности, која је кулминирала оснивањем Фудбалског клуба Црвена звезда. Жути дресови Звезде су били знак отпора, снаге и упорности народа који је био спреман да започне мукотрпан пут ка опоравку у рату разореном Београду. Са оснивањем клуба 4. марта 1945. године почела је прича која трајe већ осам деценија, али која не припада само фудбалским легендама. Она припада народу, који је створио клуб и који већ 80 година осећа љубав према Звезди и живи за црвено-беле боје.
Омладинци који су се у овом периоду истакли у београдским утакмицама, чинили су костур будућег великог клуба - Црвене звезде, који ће бити надахнут историјским наслеђем и борбом за напредак и успех. Црвена звезда од оснивања није поседовала моћ у правом смислу те речи, али је у својим редовима имала људе који су имали снагу у духу, жељу и визију да једног дана буду познати као покретачи клуба који ће покорити свет.
Кроз систем чланства и чланарина који постоји од оснивања па све до данас, Звезда је увек омогућавала свима да постану део њене приче. Највернији су током 80 година учествовали у животу клуба и управо сви они чине Црвену звезду истински народним клубом.
Историјски жути дресови, које ће фудбалери Звезде ове године обући први пут после 80 година, најлепши су и најемотивнији доказ те народне снаге. Симболика је управо у томе што је прва Звездина генерације фудбалера дресове добила од људи који су их чували током окупације. Они су носили терет тешких година, али су били и симбол борбе за боље сутра, као и показатељ да народ неће одустати и да ће увек наћи начин да стане на ноге.
Данас, 80 година касније, првотимци ће носити жуте дресове, као подсетник на почетке вољеног клуба, али и на то да Звезда припада народу који ће заувек бити њена највећа снага.
ТЕЛЕФОН ЦЕО - ЦРВЕНО-БЕО