Трифун Михајловић, Душан Маравић и Кингс Кангва

Пуних 60 година, Маракана је наша друга кућа и то није мало, кад се узме у обзир какве је све антологијске утакмице и велике победе Црвене звезде највећи стадион у Србији "преживео". Већ шест деценија, Маракана је наш логичан избор викендом, али и понеким радним даном кад се "заломе" европске утакмице којима се сви толико радујемо. О тој љубави, може да се прича нашироко, о атмосфери коју праве наши навијачи још шире, али оно што посебно све присутне на стадиону "баца" у екстазу су голови које постижу фудбалери Црвене звезде. "Тај осећај наш, кад погодак даш" савршено описује један од највећих синонима који просечном звездашу падне на памет када помисли на Маракану - голови Црвене звезде.

Неки ће вечно остати упамћени међу звездашима, па се тако име Трифуна Михајловића, тада пионира нашег клуба, међу звездашима добро зна, с обзиром на то да је омалени офанзивац тада постигао први гол који је Маракана икад видела у мечу против Јединства из Земуна. Тај меч је био увертира за дуел између Црвене звезде и Ријеке одигран истог дана када је Душан Маравић постао први сениор нашег клуба који је погодио на Маракани, а сусрету је присуствовало 55 хиљада навијача. Највећа посета забележена је 1975. године када се окупило 96.070 душа на утакмици против Ференцвароша.

Маракана је била домаћин бројних европских финала, а карактеристична је и јер се на њој родио чувени пенал - "пањенка", који је добио име по Антонину Пањенки који је управо на нашем стадиону "боцнуо" лопту.

Последњу утакмицу на Маракани, Црвена звезда је одиграла против Спартака из Суботице када смо славили резултатом 3:0, а трећи погодак дело је Кингса Кангве...