Жребом у Монаку одређено је да ће Црвена звезда у седмом колу новог формата Лиге шампиона дочекати холандски ПСВ, са којим смо се састали сада већ давне 2004. године, када смо у незаборавној утакмици тријумфовали са 3:2. У трећој рунди квалификација за Лигу шампиона 11. августа 2004. године, црвено-бели су пред више од 55 хиљада звездаша угостили екипу ПСВ, изузетно јак тим, састављен од тадашњих и будућих звезда европског и светског фудбала.
Навијачи Црвене звезде су прижељкивали добар меч и позитиван резултат, пре свега због сјајне атмосфере на стадиону, а затим и квалитета обе екипе. Важност те утакмице је потврђена и избором судије, с обзиром на то да је арбитар на том мечу био - Пјерлуиђи Колина, Италијан, који је по многима најбољи судија свих времена.
На клупи Црвене звезде је 2004. године седео Љупко Петровић, а његови изабраници на том мечу су били: Владимир Дишљенковић, Душан Баста, Александар Луковић, Бојан Миладиновић, Милан Дудић, Милан Бишевац, Бошко Јанковић, Марко Перовић, Драган Станчић, Марко Пантелић и Никола Жигић. Међу резервним играчима су били Радован Кривокапић, Владимир Тинтор, Ненад Стојановић, Иван Ранђеловић, Славољуб Ђорђевић, Горан Попов и Драган Шарац. Холандску екипу је тада предводио легендарни тренер Гус Хидик, док су на терену наступале звезде попут Ђи Сунг Парка, Марка Ван Бомела, Џон де Јонга, Џеферсона Фарфана…
Играчи обе екипе су прошли кроз чувени тунел, а затим су се по изласку на терен уверили да их очекује сјајна атмосфера. Порука најватренијих присталица београдских црвено-белих, исписана на северној трибини је гласила “Храбро”, а управо тако су фудбалери Црвене звезде и одиграли меч против холандског представника.
Иако су гости повели голом Ђи Сунг Парка у осмом минуту меча, ни рано примљен погодак није спутао фудбалере Звезде, те су већ у 20. минуту стигли до изједначења. Луковић је извео прекид са леве стране, након ког је Милан Дудић постигао гол главом. Само 19 минута касније је преокрет правим “пројектилом” са дистанце донео Бошко Јанковић. Трећи погодак за Црвену звезду је у 59. минуту после контранапада постигао Марко Пантелић, на асистенцију Милана Бишевца.
Коначан резултат је у 65. минуту поставио Џон де Јонг. Београдски црвено-бели су на крају славили на Маракани са 3:2, а поменути дуел је остао упамћен и по до тада незапамћеној прослави гола Марка Пантелића са корнер заставицом и јасном поруком да је Маракана неосвојива тврђава.
ТЕЛЕФОН ЦЕО - ЦРВЕНО-БЕО