Проф. др Милован

Радио је у Заводу за заштиту здравља студената Универзитета у Београду, Клиничком центру Србије, а потом и у тадашњој Клиници за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“, садашњем Институту за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“. 

Проф. др Милован Бојић је током свог, готово четвородеценијског рада у српској кардиоваскуларној медицини, оставио неизбрисив траг. Увео је мултидисциплинарност и мултиинституционалност у кардиолошким истраживањима и клиничкој пракси. Објавио је око 750 научних и стручних радова, аутор је 11 монографија, од којих су пет уџбеници Медицинског факултета. Редовни је члан салцбуршке Европске академије наука и уметности (ЕАНУ).

Проф. др Милован Бојић увео је нове методе у кардиоваскуларној медицини наше земље. Прву успешну трансплантацију срца и  јетре, уградњу парцијалног вештачког срца, уградњу тоталног вештачког срца, хируршко ремоделовање срца, уградњу кардиовертер-дефибрилатора, увео ТАВИ процедуре, основао и руководио Лабораторијом за атеросклерозу и васкуларну биологију, био професор по позиву у водећим универзитетима у Европе и света и редовни професор кардиоваскуларне медицине на Медицинском факултету Универзитета у Милану. Боравио је на стручном усавршавању у Италији, Америци, Немачкој и Француској. 

Од 1992. до 2000. године проф. др Милован Бојић постаје директор Института за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње”, прави визију и развој ове установе преводећи је из ранга клинике за кардиоваскуларне болести у ранг института. У свом досадашњем клиничком раду, подарио је 21 нову процедуру , које се нису изводиле у српској кардиоваскуларној медицини. Институт за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње” је високо организована здравствена установа која постиже рекорде, не само у земљи, већ и у свету, а под вођством проф. др Милована Бојића 2019. године урађен је највећи број операција на отвореном срцу у Европи. 

Проф. др Милован Бојић је одликован Сретенским орденом првог степена за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области развоја кардиоваскуларне медицине, Орденом заставе Републике Српске са златним венцем, Орденом Светог краља Милутина и многобројним другим стручним и научним признањима.