Zvezdino proleće, još od 1984.

Bila je to prva titula za našeg sportskog direktora Mitra Mrkelu, koji se rado priseća toga, ali i čuvenog izraza - Zvezdino proleće.

- Taj izraz se prvo vezuje za našu generaciju. Imali smo traljavu jesen, čini mi se da smo na šestom mestu završili polusezonu, a onda je krenulo furiozno proleće gde smo počeli da rasturamo sve protivnike. Poslednja utakmica u Sarajevu je završena 2:2, a nama je to bilo dovoljno da budemo šampioni. Moja prva titula šampiona Jugoslavije u karijeri i to je nešto što ću nositi u sebi ceo život - rekao je Mrkela.

Prolećna faza je donela veliki preokret i jednu novu, radikalno izmenjenu, Zvezdu. Bila je to homogena, razigrana, maksimalno motivisana i borbena četa, puna snage i volje i naposletku veoma ubojita. Silovit start je usledio u prva četiri prolećna kola, uz fantastičnu gol razliku 14:2. Bodovi su vredno skupljani i posle trijumfa nad direktnim rivalom za trofej, Željezničarom na Grbavici (3:1), u 26. kolu, Crvena zvezda je prvi put izbila na čelo tabele. Uprkos tome što je pretrpela sedam poraza, Crvena zvezda je herojskom borbom stigla do 16. titule, sa po dva boda više od Partizana, Željezničara i Rijeke, pet od Hajduka...

Od te godine čuveno Zvezdino proleće bilo je presudno i u nadolazećim sezonama, pa je tako nebrojano puta do sada naš klub uspevao da preokrene stanje na tabeli u svoju korist, iako je imao popriličan zaostatak nakon jesenje polusezone. Poslednja titula potvrđuje da je Crvena zvezda najbolja kad je najteže, pa je tako predvođena Dejanom Stankovićem odigrala možda i najbolje proleće u 21. veku i domogla se pete uzastopne titule tako što je nadoknadila pet bodova u odnosu na večitog rivala.