Zvezdina peta dekada - Evropski i svetski šampion

Zvezdin 42. rođendan uveličala je poseta najtrofejnijeg kluba u istoriji - Real Madrida. Po izuzetno hladnom vremenu Zvezda je blistala i do poluvremena vodila sa 3:0. Real je na kraju uspeo da dođe do rezultata 4:2 u Beogradu, a kasnije dovoljno da se u revanšu trijumfom rezultatom 2:0 "osveti" za poraz iz 1975. godine u četvrtini finala popularnog KEŠ.

Tada nova uprava kluba je spremila petogodišnji plan sa idejom da osvoji titulu šampiona Evrope, ali u prve tri sezone Zvezda nije stigla ni do proleća na međunarodnoj sceni. Počelo je laganom pobedom nad Trakijom i debaklom u Brižu, a već u jesen 1988. Marakana je dočekala novi superspektakl.

U drugom kolu Kupa evropskih šampiona Zvezda je izvukla evropski drim-tim tog doba ekipu Milana. Berluskonijeva ekipa predvođena holandskom trojkom Gulit, van Basten i Rajkard bila je apsolutni favorit, ali je na čuvenom "San Siru", Zvezda je došla do rezultata 1:1.

Revanš na Marakani trajao je puna 24 sata. Pri rezultatu 1:0 za crveno-bele, zbog guste magle meč je prekinut u 61. minutu. Sledećeg dana duel je ponovljen, a rezultat je ponovo bio 1:1, pa su usledili produžeci i penali, nakon kojih su ”Rosoneri” odneli pobedu.

U sezoni 1989/1990 Zvezda je igrala u Kupu UEFA, a takmičenje je kao i deset godina ranije bilo otvoreno trijumfom nad Galatasarajem. Usledila je dupla pobeda nad Žalgirisom, da bi 22. novembra usledio čuveni dvomeč sa Kelnom. Naš tim je u Beogradu slavio sa 2:0, dok je u revanšu u Nemačkoj domaćin odneo pobedu sa 3:0 u osmini finala. Trener Dragoslav Šekularac je isključen i kažnjen od strane UEFA. Šekularac je zbog toga podneo ostavku, jer nije mogao da vodi tim u Kupu evropskih šampiona.

- Zar ja nisam rekao jesenas da će ovaj tim tek na proleće pokazati svu svoju vrednost - pričao je Šekularac.

U petoj dekati šampionska titula je osvojena u sezoni 1987/88, i to po 17. put u istoriji kluba. Toliko titula šampiona nije imao u tom trenutku nijedan klub sa naših prostora. Takmičarski cilj je ostvaren, a Crvena zvezda je u prvenstvu zabeležila najviše pobeda (17) i najmanje poraza (šest). Bila je najuspešnija u gostima sa pet pobeda i najefikasniji tim u šampionatu sa 66 datih golova.

Crvena zvezda je 1990. godine osvojila oba domaća trofeja, a 18. put nacionalni šampionat. Kada se sve sabere, ostaje veliki žal zbog ispadanja od Kelna u čuvenom dvomeču. Upravo je tada naš najtrofejniji klub osvojio i novi pehar nacionalnog kupa. Na stadionu JNA 19. maja, pred 24 hiljade gledalaca, Crvena zvezda je u finalu pobedila Hajduk iz Splita sa 1:0. Pobedonosni gol je postigao Darko Pančev u 12. minutu utakmice. Crvena zvezda je prethodno eliminisala Liriju, Vojvodinu, Budućnost i Partizan. Najbolji strelac Darko Pančev je na osam mečeva bio strelac osam golova.

Zvezda je glatko osvojila pretposlednju titulu šampiona tadašnje države, i došlo je vreme da se pažljivo sastavljena ekipa dokaže na najvećoj sceni. Kockice su nastavile da se slažu - Miodrag Belodedić je došao iz rumunske Steaue i proveo celu godinu u klubu igrajući samo prijateljske utakmice jer je dobio dozvolu da debituje u oficijalnim mečevima tek u proleće 1990. U leto iste godine Šekularca na trenerskoj klupi menja Ljupko Petrović, upravo čovek koji je godinu dana ranije odneo titulu iz Zvezdinih ruku u Novi Sad.

Zvezda je u to doba bila daleko najuspešniji klub Balkana i cele Istočne Evrope u evrokupovima. Žreb je u prvom kolu na Zvezdin put postavio ne naročito atraktivni švajcarski Grashopers. Posle prvog meča na Marakani, koji je završen sa 1:1, mnogi navijači crveno-belih uplašili su se novog oproštaja od Evrope već tokom jeseni. Revanš na stadionu „Hardturm“ pokazao je prave mogućnosti ekipe Ljupka Petrovića. Prosinečki je otvorio seriju golova u Ligi šampiona pogodivši mrežu rivala dva puta, a po jedan su dodali Pančev i Radinović.

Drugo kolo obezbedilo je pravi spektakl na Marakani, jer u goste je dolazio Glazgov Rendžers. Škotski šampion je želeo 24. oktobra dobar rezultat, ali je krcata Marakana podstakla igrače našeg kluba na još jedan sjajan meč. Na kraju konačnih 3:0 za Zvezdu i eksploziju radosti na tribinama. Pančev je na “Ajbroksu” obezbedio rezultat 1:1 i prolaz dalje. Jedina loša strana dvomeča sa škotskim klubom bila je povreda koju je doživeo kapiten Stevan Stojanović, ali je Zvezda već tada izborila evropsko proleće, pa je vremena za oporavak bilo dovoljno.

Na proleće Zvezda je bila pojačana Sinišom Mihajlovićem, koji se savršeno uklopio u tim. Brzo su crveno-beli krenuli na nemačku turneju, a rival je bio šampion Dinamo Drezden. Na Marakani ista slika kao u oktobru - protivnik je ispraćen kući sa 3:0. Meč u Drezdenu počeo je nešto slabije, penal za domaćina već u drugom minutu. Ipak , razlika u kvalitetu se brzo osetila, te smo brzo preokrenuli rezultat, pa se tako Zvezda treći put u istoriji plasirala u polufinale Kupa evropskih šampiona.

Četvrti polufinalista bio je Bajern, ujedno naš naredni rival. Bavarci su u šest mečeva ostvarili pet pobeda, ali nijedan rival nije bio ni približno jak kao Crvena zvezda. Iako su iskustva sa Bajernom bila neprijatna, na Marakani je vladao optimizam. Pogodak Rolanda Volfarta za vođstvo Bajerna, je samo samo privremeno dao prednost Bavarcima. Na Olimpijskom stadionu inicijativu je zatim preuzela Zvezda. Pred samo poluvreme Prosinečki je poslao loptu Biniću, uo jesledi brzi trk i centaršut na drugu stativu, gde je loptu čekao Darko Pančev za 1:1. Nezapamćenih petnaest hiljada Zvezdinih navijača na severnoj tribini minhenskog stadiona je bilo u delirijumu kada smo preokrenuli rezultat za 1:2 i savladali Bajern.

Četrnaest dana kasnije sve je funkcionisalo u prvom poluvremenu - Mihajlović je iz slobodnog udarca nadmudrio Aumana i Zvezda je stekla dva gola prednosti. Agonija počinje kada je Augentaler pogodio iz slobodnog udarca, a pet minuta kasnije Manfred Bender za 1:2. Sreća tada u potpunosti staje na stranu Zvezde! Strelac iz prvog meča Volfart pogađa stativu, a lopta se odbija između dva odlično postavljena Bajernova igrača. A onda, trenutak za istoriju! Jugović vuče loptu po dijagonali, razmenjuje dodavanja sa Pančevom, Prosinečki prolazi po levoj strani, vraća Mihajloviću, na centaršut loše reaguje Augentaler, Pančev zbunjuje Aumana…. "Nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao”!

Tada kreće operacija Bari. Ljupko Petrović vodi ekipu u Italiju nedelju dana pre finala da se u miru i tišini spremi za okršaj sa marsejskim Olimpikom. Zvezda je do tog trenutka dala 18 golova na osam utakmica, francuski prvak ih je postigao 20, pa je finale 29. maja 1991. najavljivano kao napadački spektakl. Ali , sa trofejom nadomak ruke i Petrović i Rejmond Hutals odlučili su se za defanzivu.

Posle 120 minuta igre i samo nekoliko prilika na obe strane odluka je doneta izvođenjem penala. Prosinečki je pogodio mrežu Olmete, a već u prvoj seriji Stojanović je odbranio udarac Manuela Amorosa. Ispostaviće se da je to odlučilo. Pogađali suredom Binić, Bernar Kazoni, Belodedić, Papen, Mihajlović i Mozer.

Priliku za trijumf imao je Darko Pančev. Osvajač Zlatne kopačke je gađao blizu sredine gola, ali je udario snažno i uhvatio Olmetu u raskoraku, dovoljno za najveću radost u istoriji kluba. Dvadeset hiljada navijača na stadionu „Sveti Nikola“ i milioni širom Srbije i sveta dobili su najlepši poklon. Ostaće upamćeno da se u Bariju 29. maja 1991. godine Crvena zvezda popela na krov Evrope protiv Olimpika iz Marseja! Uspešno završavajući jedan petogodišnji projekat.

Kao šampion kontinenta Crvena zvezda igrala je za trofeje pobednika Superkupa Evrope i Tojota Interkontinentalnog kupa. Tojota kup se tada već decenijama igrao na neutralnom terenu u Japanu, a rival je bio pobedik Kopa libertadores iz Južne Amerike - čilenaski Kolo Kolo koji je pobeđen pred 60 hiljada gledalaca u Tokiju 3:0. Crvene zvezda je peharu Kupa evropskih šampiona dodala i trofej Interkontinentalnog kupa i zvanično postala najbolji tim na planeti.

Priliku da se proslavi dobio je najmlađi prvotimac našeg kluba, Vladimir Jugović. Njegova dva pogotka i briljantna igra na celom terenu doneli su mu nagradu u vidu automobila Tojote, rezervisanu za najboljeg igrača utakmice. Naš tim je dominirao, igrao je sa autoritetom najboljeg evropskog kluba iako je od finiša prvog poluvremena, od 42. minuta, ostao sa igračem manje. Treći gol u velikoj pobedi 3:0 postigao je Darko Pančev u 72. minutu.

Zvezda je ostvarila sve što jedan fudbalski klub može da ostvari: bila je šampion Evrope i sveta.

Priča o slavnoj godini ovde nije završena. Naravno , Crvena zvezda je bila i prvak države. Konačan ishod tabele u sezoni 1990/91 najbolje pokazuje kolika je bila moć našeg najtrofejnijeg kluba početkom devedesetih: Crvena zvezda 54, Dinamo 44, Partizan 41 bod…

Posle osvojene titule u Bariju Zvezda je morala da trofej brani van svoje zemlje, zbog rata u bivšoj državi. UEFA je te godine promenila format i umesto kupa pokrenula Ligu šampiona, u kojoj je učestvovalo osam najboljih na kontinentu. Na putu do grupe Zvezda je u Segedinu i na strani pobedila Portadaun i Apolon Limasol, a za protivnike u grupi dobila je Sampdoriju, Anderleht i Panatinaikos.

Krajem maja Ujedinjene nacije su uvele sankcije našoj zemlji, čime je na tri godine srpski fudbal proteran sa međunarodne scene.

Kraj jedne ere, u kojoj je Zvezda u 22 godine 11 puta dočekala proleće u Evropi i vezala 24 sezone u jednom od evrokupova, dogodio se u Briselu, gde smo poraženi 3:2 u meču bez takmičarskog značaja.

Crvena zvezda je 1992. godine takođe osvojila šampionat, a trener ekipe bio je iskusni Vladica Popović, koji je predvodio crveno-bele i prilikom ubedljivog trijumfa u Tokiju protiv južnoameričkog šampiona, čileanske ekipe Kolo Kolo, kada je Zvezda evropskoj kruni pridodala i svetsku. Glavni i jedini konkurent u borbi za titulu je bio večiti rival, a oba prvenstvena derbija su završena bez pobednika. Zvezda je obezbedila ukupno 20. titulu šampiona.

Posle boljeg izvođenja jedanaesteraca nakon dva finalna okršaja protiv Partizana, Crvena zvezda je 1993. godine trijumfovala u nacionalnom kupu. U prvom meču Partizan je kao domaćin pobedio sa 1:0, a identičan rezultat je bio u korist Crvene zvezde 15. maja na Marakani, pred 32 hiljade gledalaca. Gol je postigao Anto Drobnjak u 56. minutu. Strelci u penal seriji za Zvezdu su bili Ivić, Vidaković, Vasilijević, Petković i golman Simeunović.

Sezona 1994/95 je završena na fantastičan način – osvajanjem duple krune! Na leto 1994, posle jedne posne sezone, u klub se vratio Ljupko Petrović.

- Verujte, dan radosti u Bariju je samo jedan u životu, ali duplu krunu četiri godine kasnije sam doživeo kao najsrećniji čovek Zvezdine neprolazne veličine - rekao je Ljupko Petrović.

Crvena zvezda je osvojila 21. titulu, a u osam derbija protiv Partizana i Vojvodine nije osetila gorčinu poraza, uz po četiri pobede i remija. Đurđevdan , 6. maja 1995, zauvek će ostati u srcima zvezdaša. Tada je u jubilarnom 100. derbiju, posle preokreta na Marakani, savladan Partizan sa 2:1. Strelci za veliku pobedu, u samom finišu utakmice, bili su Darko Kovačević iz penala i Mitko Stojkovski, junak derbija, kome je to bio jedini pogodak u šampionatu, ali zlata vredan! Ambijent za pamćenje, na Marakani 80 hiljada gledalaca, a na krcatom severu svečana atmosfera, uz neizbežne baklje i na kraju veliko šampionsko slavlje.

U finalnim mečevima kupa 1995, Crvena zvezda je lako savladala Obilić. Pobednik je odlučen u prvom susretu na Vračaru, gde je Zvezda ubedljivo pobedila sa 4:0, golovima Krupnikovića, Živkovića, Adžića i Stojiljkovića. U revanšu na Marakani nije bilo golova. Crvena zvezda je prethodno eliminisala Badnjevac, Radnički iz Niša, Partizan i Bečej.