Zvezdani momenti – Kajzer i buka novih decibela

Crveno -beli su 1996.godine osvojili nacionalni kup pobedivši Partizan u finalu. Na „Marakani“ su naši fudbaleri bili ubedljivi – 3:0. Golove su dali Zoran Jovičić, Nebojša Krupniković i Bratislav Živković. U revanšu na stadionu večitog rivala, Crvena zvezda je ponovo trijumfovala. Ovaj put rezultat je bio 3:1, a strelci su bili Predrag Stanković, Nebojša Krupniković i Dejan Stanković. U novu sezonu, naš tim je pored trofeja na domaćoj sceni, ušao sa ambicijom da što dalje dogura u Kupu pobednika kupova. Prvi protivnik u kvalifikacijama bio je škotski Harts. Beogradski susret 8.avgusta završen je bez golova – 0:0, pa je odluka o prolasku pala za 14 dana u Edinburgu. Domaćin je poveo sa 1:0, ali su crveno-beli izjednačili golom Vinka Marinovića, što je ujedno bio i konačan rezultat - 1:1. Žreb za prvo kolo dodelio je za rivala nemački Kajzerslautern, izuzetno moćnu ekipu predvođenu čuvenim trenerom Otom Rehagelom. Kapiten je bio Andreas Breme, legendarni nemački reprezentativac koji je na Svetskom prvenstvu 1990. u Italiji postigao odlučujući pogodak u finalu protiv Argentine. Prvi duel odigran je 12.septembra, a Nemci su slavili sa 1:0 pogotkom Pavela Kuke.

- Navijači Crvene zvezde najviše pamte evropske mečeve iz tog perioda sa Kajzerslauternom, a potom i Barselonom. Atmosfera je bila jako pozitivna pred revanš. Imali smo aktivan rezultat i verovali smo u prolaz i posle poraza u prvom meču. Teško je reći da smo očekivali da ćemo im dati četiri gola. Nemci su bili izuzetno tvrda i iskusna ekipa, jedna od najjačih u Bundes ligi. U revanšu smo ih nadigrali i pretrčali. Objektivno gledano, rezultat od četiri razlike u našu korist nije bio realan, ali je sigurno da smo zasluženo prošli dalje – smatra Perica Ognjenović, sjajno krilo crveno-belih iz druge polovine devedesetih.

Revanš meč je odigran 26.septembra pred 50.000 gledalaca na „Marakani“. Puleni Vladimira Petrovića-Pižona su od prvog minuta bili rešeni da eliminišu Kajzerslautern. Krenuli su ofanzivno od starta utakmice. Ognjenović je pravio čuda po levoj strani. U 14.minutu sjajno se oslobodio dvojice čuvara, ušao u šesnaesterac, ali je Rajnke odbranio njegov udarac. Tri minuta kasnije crveno-beli su zapretili iz slobodnog udarca preko Predraga Stankovića, ali je golman gostiju dobro intervenisao. Darko Anić je u 24.minutu prošao kroz sredinu, uposlio Jovičića koji je šutirao pored gola. Crveno -beli su napadali u talasima, ali su do poluvremena mreže mirovale. Drugo poluvreme je Crvena zvezda krenula još ofanzivnije. Iz igre je izašao Darko Ljubojević, a ušao je mlađani Dejan Stanković. Ova izmena isplatila se već u 55.minutu. Jovičić je dodao do Stankovića, koji je sjajnim driblingom ostavio iza sebe dvojicu igrača, i elegantnim udarcem poslao loptu u donji levi ugao protivničkog gola. Ostao je upamćen komentar doajena sportskog novinarstva Zvonka Mihajlovskog: "Radost na terenu, slavlje na tribinama, buka dobija nove decibele, bubne opne lete u komadiće, Crvena zvezda vodi sa 1:0". Prednost Nemaca iz prvog meča je anulirana. Nastavili su da igraju u istom ritmu, ali povoljne šanse nisu iskorišćene. Nekoliko puta je Perica Ognjenović zadavao glavobolje odbrani gostiju driblinzima po levoj strani. Defanzivci nisu imali rešenja za igrača koji će kasnije u karijeri obući dres Kajzerslauterna. Najbliži golu bili su upravo Ognjenović i Jovičić, ali je falilo sreće u završnici i utakmica je otišla u produžetke.

- Najbitnija je bila sama priprema utakmice, bez srljanja i da ne krećemo od prvog minuta ofanzivno. Od starta smo bili strpljivi i znali smo da možemo gol da postignemo i u 90.minutu. Bilo je bitno da nas ne ponese ta atmosfera, da sačuvamo snagu. U prvom poluvremenu smo imali blagu inicijativu. Tražili smo prolaz do gola i on je došao početkom drugog poluvremena. Ali i posle toga je bilo važno da se ne zalećemo, da ne idemo „grlom u jagode“, jer smo bili svesni da ako Kajzerslautern da jedan, mi ćemo morati tri gola da postignemo. Imali smo sedam-osam igrača koji su igrali u oba pravca, imali smo dva-tri kreativca koji su igrali samo u ofanzivi poput Darka Anića, Perice Ognjenovića ili Miodraga Pantelića. Mi iz defanzive smo vodili bitku sa napadačima Pavelom Kukom i Martinom Vagnerom. Ali u Beogradu nije bilo nikakvih problema i nisu nas ugrožavali. Ono što je pečat te utakmice je da se ne sećam kada je jedna srpska ekipa deklasirala nemačkog predstavnika sa četiri gola razlike i to u produžecima. To je bila snaga tog tima koji je bio odlično selektiran. Uspeli smo da na trkačkom i fizičkom planu pariramo Nemcima koji su poznati kao besprekorno pripremljeni. Takav pristup je doneo prevagu u našu korist – prisetio se Nenad Vanić, tada standardni prvotimac našeg tima.

A u dodatnih pola sata igre, kada su svi očekivali da će do izražaja doći germanska upornost i disciplina, crveno-beli su nastavili da „melju“ suparnika i u 96.minutu postigli su novi pogodak. Đorović je poslao sjajnu dijagonalu ka Jovičiću, koji je centrirao. Štoper Koh je skrenuo loptu ka Stankoviću, koji je loptu primio na grudi i preciznim volejom pogodio kontra ugao – 2:0. U drugom produžetku su crveno-beli potpuno dotukli ošamućenog rivala. Njeguš je „nosio“ loptu od centra igrališta sve do ivice kaznenog prostora. Iako se u jednom momentu činilo da će izgubiti snagu, izdržao je na nogama i sa dvadesetak metara „raspalio“ po lopti koja je odsela u donjem desnom uglu Rajnkeovog gola – 3:0. Već tada je pitanje pobednika bilo rešeno, a trijumf crveno-belih krunisao je Miodrag Pantelić u 120.minutu. Anić je izvanredno uočio Pantelića na desnoj strani koji se našao „oči u oči“ sa golmanom Rajnkeom, predriblao ga i ubacio loptu u prazan gol – 4:0. Bilo je to zasigurno najbolje evropsko izdanje crveno-belih još od Barija i osvajanja Kupa evropskih šampiona 1991. godine. Izuzetno kvalitetan sastav Kajzerslauterna, koji je u sledećoj sezoni 1997/98 osvojio Bundes ligu, ispraćen je sa četiri pogotka u mreži, a moglo ih je biti i više.

Crvena zvezda je igrala u sledećem sastavu: Milojević, Živković, P. Stanković, Sakić, Đorović, Njeguš, Ljubojević (od 46. D. Stanković), Vanić, Anić, Ognjenović (od 83. Pantelić), Jovičić. Trener : Vladimir Petrović-Pižon.