Zvezdani momenti - Crvena zvezda je pobednik Kupa SR Jugoslavije

Po tadašnjim propozicijama takmičenja za pehar ekipe su se borile kroz dvomeč. U prvoj utakmici odigranoj na stadionu večitog rivala, slavio je domaćin minimalnim rezultatom. Znali su crveno-beli, tada predvođeni od strane Milana Živadinovića, da će utakmica na Marakani biti prelomna.

Na tribinama našeg najvećeg stadiona nije bilo stolica, a iste su prepravili navijači. Prema proceni 75 hiljada navijača pratilo je okršaj Crvene zvezde i Partizana u direktnoj borbi za trofej.

- Živadinović je bio trener i bili smo sjajno psihološki pripremljeni. Dragan Džajić je stalno bio sa nama i mislim da je to njemu jedna od najdražih pobeda. Dok sam igrao u Crvenoj zvezdi imali smo pozitivan skor u mečevima sa večitim rivalom. Ekipa koja je igrala finale kupa 1993. godine na neki način nije poštovana, ali bilo je teško posle velikih zvezda iz generacije 1991. Međutim, kasnije su svi igrači iz tog finala pokazali tokom karijera da su dobri igrači - priseća se akter utakmice Aleksandar Kristić.

Naš tim je sa većom željom ušao u meč, željan da donese slavu i uspeh Zvezdinoj armiji navijača. Ofanzivu našeg kluba je otvorio Ante Drobljak kada se našao u situaciji jedan na jedan sa čuvarom mreže večitog rivala unutar kaznenog prostora, ali nije uspeo da pogodi. Iako su mreže mirovale posle prvih 45 minuta, naš klub je sa istom filozofijom startovao drugo poluvreme.

Na početku drugog dela igre, vodećem golu našeg kluba je prethodio prodor Aleksandra Kristića, nakon koga je usledila sporna situacija unutar šesnaesterca protivnika čime smo najavili totalnu inicijativu. U 50. minutu utakmice Crvena zvezda je stigla do prednosti golom Drobnjaka, koji je pokazao spretnost nakon centaršuta Vidakovića iz slobodnog udarca kada je glavom poslao loptu u mrežu. Nažalost , napadač našeg tima i ujedno strelac jedinog gola na meču je zaradio drugu javnu opomenu, a potom i isključenje sredinom drugog dela igre.

Međutim , i sa igračem manje Zvezda je bila bolji rival protiv iskusnog sastava večitog rivala. U samom finišu susreta šef stručnog štaba Crvene zvezde je izvršio ključnu izmenu kada je u igru uveo rezervnog golmana Marka Simeunovića umesto čuvenog Zvonka Milojevića.

- Nama je to bio plan, ali nisam to tada znao. Tek posle sam čuo od Milojevića i Simeunovića da su se dogovorili da ukoliko dođe do penala da se zamene. Posle treninga smo često šutirali jedanaesterce i tada se videlo da je Simeunović odličan. Takođe , vrlo dobro je šutirao penale. Bila je to sjajna prilika za njega i odlična izmena. Na kraju je Simeunović odbranio penal Mijatoviću, a postigao je poslednji gol u petoj seriji.

Kako je krajnji rezultat nakon dvomeča glasio 1:1, pristupilo se izvođenju jedanaesteraca. Penale za naš klub su izvodili i redom pogađali Ilija Ivić, Risto Vidaković, Goran Vasilijević i Mitko Stojkovski. U poslednoj seriji pri skoru 4:4, penal koji je izveo Predrag Mijatović je pročitao i zaustavio Milan Simeunović, a potom je golman Crvene zvezde izuzetno snažnim udarcem matirao Pandurovića. Usledilo je veliko slavlje na Marakani, a naš klub je osvojio Kup Jugoslavije u sezoni 1992/1993.

- Zvezda je pre toga dve godine u maju mesecu 1991. godine u Bariju osvojila trofej namenjen pobedniku Lige šampiona. Tada su ti penali ponovo dolazili i mogu da zamislim kakav su pritisak imali naši igrači koji su šutirali. Međutim, mi smo pogodili svih pet jedanaesteraca. Posle slavlje na severu, sećam se da sam ostao bez dresa - zaključio je uz osmeh Kristić.

Sastav Crvene zvezde: Milojević (Simeunović), Vidaković, Božović, Stojkovski, Kristić, Vasilijević, Adžić, Momčilović, Maslovar (Petković), Drobnjak, Ivić.

Trener:

Milan Živadinović