Tema dana | Zvezdan Terzić gostovao na Ekonomskom fakultetu

Novi stadion kao četvrti stub dugoročnog razvojnog plana

- Svedoci smo da su svi klubovi koji su napravili nove stadione, za tri ili četiri puta povećali broj prodatih sezonskih karata, a samim tim i izvor prihoda, koji su fiksni. Imamo primer AEK-a iz Atine, koji je klub manje veličine po svim parametrima od Crvene zvezde, ali koji je imao prodatih šest hiljada sezonskih karata. Ove godine su pustili novi stadion u rad i prodali su 22 hiljade sezonskih karata. Imaju godišnji prihod od 16 miliona evra, samo od godišnjih karata. To je fiksni, siguran prihod sa kojim ulaze u takmičenje i samo jedan od primera šta klubovi dobijaju izgradnjom novog stadiona. Crvena zvezda planira, radimo projekte, zatvaramo finansijsku konstrukciju i pravimo planove generalnog i detaljnog urbanizma kako bi izgledao taj novi stadion. Voleli bismo ako budemo u mogućnosti malo da ga dislociramo - oko 300-400 metara severnije, da se približimo Autokomandi. Zbog infrastrukture, čvorišta i izbegavanja gužve u saobraćaju, a sa druge strane, voleli bismo da ga dislociramo jer bi izgradnja trajala sigurno tri, četiri godine i postavlja se pitanje gde bi Crvena zvezda igrala dok gradi novi stadion, jer ako bi ga pravili na postojećem, morali bismo da srušimo ovaj, a onda se postavlja pitanje koja bi bila alternativa za odigravanje utakmica, jer nažalost nacionalni stadion još nije završen. To je četvrti stub našeg dugoročnog plana i ja se nadam da ćemo u naredne dve godine početi sa izgradnjom novog stadiona. U fazi smo kupovine zemljišta u oblasti oko aerodroma, na potezu između završnice Bežanijskog groblja i piste na beogradskom aerodromu. To je 25 hektara zemljišta, gde planiramo da napravimo najmoderniji trening kamp koji će koštati oko 25 miliona evra. Tako bismo izmestili kompletan trenažni proces sa Marakane, jer ako hoćemo da napravimo održiv sistem od Crvene zvezde, moramo da budemo svesni da je previše skup kvadratni metar oko Marakane, gde imamo sedam pomoćnih terena, da bi se tamo šutirala lopta. To zemljište mora da se stavi u funkciju Crvene zvezde i nekih stabilnih prihoda, da bi Crvena zvezda mogla da odgovori rezultatima na velike zahteve Zvezdine publike. To je neki plan, koji se pravi i koji ćemo obnarodovati nadam se na proleće do 2030. godine, jer smo svesni da zvezdaškoj javnosti i Zvezdinoj publici nije više dovoljno samo da budemo šampioni u Srbiji i da igramo grupnu fazu Lige Evrope – istakao je generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić.

Rekao sam skautima omladinske škole: "Sve što vredi u Srbiji, sve dovodite"

- Црвена звезда има своје специфичности. Ја имам срећу да имам поред себе неколико људи који су цео живот провели у Звезди. Пре свега Драгана Џајића, који ми је најсигурнији саветник. Он ми је рекао: "Терза, можеш ти да причаш и о подмлађивању, о омладинској школи и дугорочним плановима, али гледај да овај народ оде задовољан са стадиона. Да ми побеђујемо и да народ поред ТВ екрана буде задовољан и поносан на Црвену звезду. Све остало је мање важно". Ја сам 2014. године дошао и хтео сам да направим један дугорочан план. Тада смо “гурнули” пет клинаца, добрих играча, Грујића, Јовића, Рајковића, Ристића, Јовановића јер сам знао да нам је потребна финансијска инекција и од њих смо приходовали 17,5 милиона евра, то је био први већи новац који је ушао у клуб и то нам је била финансијска инекција, коју смо реинвестирали у неке будуће играче, који су после направили резултат, али народ то није препознао. Ја сам дошао у јуну 2014, ми смо “изгурали” те клинце, али смо били други, нисмо били шампиони. Био је 2. август, против Радничког из Ниша, 22 хиљаде људи је повикало "управа напоље". У Звезди све могу да ти дају, али ти време не дају. Они траже резултат одмах и зато је јако тешко правити дугорочне планове у Црвеној звезди и зато је јако тешко форсирати младе играче. Када сам рекао Грофу Божовићу да бисмо направили одржив систем морамо да имамо седам, осам младих играча који имају тржишну вредност, он ми је рекао: "Терза, ал' нећемо бити шампиони". Ја сам њему рекао да морамо бити шампиони са младим играчима, а он ми је одговорио: "Терза, ко са децом спава, упишан се буди. Нема ту среће". Ми знамо шта је потребно, али смо свесни очекивања народа и морамо да правимо стално неки баланс. Са сваким тренером које смо имали, да ли је то Лалатовић, Гроф Божовић, Милојевић, Дејан Станковић и сада Милош Милојевић, ја морам да обарам руку са њима тражећи да форсирају младе играче, а њима је глава на пању. Они у случају неуспеха први "лете". Са друге стране имам финансијског директора који ми каже: "Терза, ми ако немамо младе играче, а сад имамо најстарију екипу у Лиги Европе, ми немамо тржишну вредност и немамо од чега да живимо". Стално имамо један став финансијског директора који тражи младе играче јер само они доносе новац, и са друге стране спортског директора и шефа стручног штаба који само са искусним играчима доносе резултат, јер то гарантује њима опстанак на позицијама. Зато морамо стално да балансирамо. Ми смо уложили много у омладинску школу. Нас омладинска школа кошта 3,5 милиона евра на годишњем нивоу. Направили смо једну озбиљну фабрику фудбалера. Рекао сам скаутима омладинске школе: "Све што вреди у Србији, све доводите". Нема везе шта кошта, све мора да буде у Црвеној звезди. То је Бајерн из Минхена урадио у Немачкој. Све што ваља у Немачкој, мора бити у Бајерну. Оно што је Бајерн за Немачку, то је Црвена звезда за Србију. Ми смо стварно довели све што вреди. Највећи број репрезентативаца имамо, али је јако тешко младог играча инволвирати у сениорски тим и да то гарантује успех. Добру омладинску школу имамо, али те табеле и резултати нису реални. Ми играмо са годину дана млађим играчима. Наши омладинци играју у првом тиму Графичара, у сениорској конкуренцији, први су на табели, вероватно улазе у Суперлигу. Наши кадети играју омладинску лигу, а у том узрасту када им касни пубертет и зависи ко како биолошки сазрева, велика је разлика и шест месеци, а не годину до годину и по дана, колико су наши фудбалери млађи. Омладинска школа Црвене звезде одлично ради. Направили смо тамо одличне услове, нас то и кошта, али жеља нам је да правимо фудбалере, да имамо негде у перспективи, ја се надам да можемо да имамо седам, осам играча у стартних 11 из наше Омладинске школе. Дуг је пут до тога. Кажем и да смо стално оптерећени резултатима, јер само нам резултати доносе приходе од УЕФА.

Zvezda je najuspešnija srpska kompanija u Evropi

- Znaš kako je jednom rekao naš pokojni glumac Dragan Nikolić: "Nije vest kad pas ujede čoveka, nego kad čovek ujede psa". Ne pravi klikove pozitivna vest, nego negativna. Naravno da mediji, ne zato što su negativni prema fudbalu, nego zato što je narod vezan za fudbal, voli fudbal i prati kroz medije fudbal u toj jurnjavi za klikovima lansiraju loše vesti. Desi se neki tamo kriminal, oni ne kažu kriminalac taj i taj, nego navijač Crvene zvezde ili Partizana. Zato što se nekad slikao na Marakani. To je njima interesantno i mediji kreiraju to što kreiraju. Kažem vam i danas u 2022. godini i pre 50 godina i pre 10 godina, fudbal je uvek bio ogledalo odnosa u društvu. Nije nama fudbal ni bolji ni gori nego ostalo. Evo , Crvena zvezda je 34. u Evropi, zvanično na rang listi. Znate li vi ovde neku kompaniju koja ima "kao dobar imidž, dobru reputaciju", znate li i jednu kompaniju u Srbiji koja je 34. u Evropi u svom sektoru poslovanja. Ne znate, jer ne postoji. A šta vam to govori? Da je Crvena zvezda u ovom trenutku najuspešnija srpska kompanija. Najuspešnija što se tiče zvanične rang liste, plus toga što je Crvena zvezda zvanično srpski brend. Ne postoji veći brend u Srbiji od Crvene zvezde. Po svim kriterijumima i parametrima, gde god da se pojavite, Lisabon, Madrid, Moskva, London... Svi znaju za Crvenu zvezdu. Reputacija je nešto što u datom trenutku prodaje novinu i mediji su tu koji prave vest, a mediji prave vest iz svog ugla i interesa poslovanja, jer im to odgovara zbog trke sa ostalim medijima.

Bog vas pogleda kada vučete hrabre poteze

- Ја сам свестан да треба бољи тим, јер само бољи тим прави добре резултате, а добри резултати генеришу веће приходе. А одакле ми паре за боље играче? Ви морате прво да кренете у јуну месецу у сезону и да годину дана радите, трошите, улажете, да бисте у септембру добили новац. То је као да, вероватно имате деде, бабе, кад у аренду узмете земљиште... Он мора прво да узме земљу у аренду, па тек онда да оре, сеје и да чека годину дана на жетву и тек после жетве може да остварује неки приход, а годину дана треба инвестирати. Ми нисмо тад имали новца да уложимо у ту сезону. Тад сам ушао у један, онако, храбар, неки кажу суицидан посао. Окупио сам добар тим, а нисам имао ни динара на рачуну. Тад смо довели Ле Талека, Доналда, Ибањеза, Срнића, Плавшића... Направили смо добар тим. Требало је платити обештећења, требало је дати њима плате, а нисам имао динара у каси, нити сам имао икакве приходе. Ми морамо да направимо тим, да Звезда почне да побеђује, па ћемо после тражити новац и за плате овим играчима, за уговоре и за обештећења и за све остало. Ушли смо у један храбар посао, али то је било једино решење... То је био август 2015. године. То вас не уче на факултету јер то је јако, јако рискантан посао. Читали сте вероватно МекКорман када каже – “Чему вас не уче у Харвардској школи бизниса”. Некад постоје тренуци када треба да урадите нешто чему вас не уче ни књиге ни професори. Тада смо урадили то... То је био почетак августа 2015, кренули смо у серију победа, а нико не пита за плате. Размишљам, доћи ће септембар, октобар, тражиће... 31. августа се завршава прелазни рок, мени стиже понуда за голмана Рајковића - 4 милиона евра. Са тих 4 милиона - Бог ме погледао. Бог вас погледа када вучете храбре потезе, када вучете потезе где желите један огроман искорак на боље. Са та четири милиона евра смо исфинансирали тих пар месеци. После тога се десила сјајна сезона Марка Грујића, а онда смо га у децембру продали за седам милиона Ливерпулу и то је већ кренуло тако. Да нисам тад у августу месецу урадио тај рискантан потез, јер сам довео играче, направио тим без пара, обећао па шта буде, данас Црвена звезда не би била овде. Хоћу да вам кажем да некад морате слушати интуицију, некад морате да радите онако како вам стомак говори, ако хоћете да будете другачији од осталих. И данас знате да постоје разне економске школе које су потпуно дијаметрално супротне једна од друге, где никад није доказано шта је стварно реално, шта није... Слушате највеће економисте света, па се деси да они промаше. Сви они, па и они који су добијали Нобелове награде, нико није предвидео септембра месеца ону велику економску кризу 2008. Тако да кажем, када осетите да је дошао тренутак да направите једну рискантну одлуку, зато што вам то ваша интуиција говори, урадите је. Ми смо то урадили 2015. са Црвеном звездом и довели је на овај ниво где је сада све много лакше – закључио је Звездан Терзић.