Mihajlović : Zvezda je jedan od najvećih klubova u Evropi, svi to znaju

- Sećam se da smo Deki i ja u isto vreme potpisali za Lacio, a da je mene zvao tim menadžer i rekao da se čujem sa njim kako bismo zajedno došli na pripreme. I zovem ga, nismo se ni znali dobro i javi se njegova supruga Ana, a ja se predstavim i ona mu da telefon, a on ubeđen da je neka šala u pitanju. Posle mi Deki priča kad je uzeo slušalicu i čuo da sam ja, odmah je skočio na noge i stao mirno. I kad je došao u Lacio, ja sam bio pušač, a i on je, samo to nikom nije pokazivao. Sedimo u sobi, ja pušim cigaretu, i vidim njega kako sve miriše. Posle desetak dana, pita on mene da li može da zapali i ja ga naravno pustim. Ali to je taj respekt, on 10 dana nije hteo da zapali cigaru, niti imao hrabrosti da me pita, jer se nismo znali dobro. Posle toga, cimeri u Laciju, krstio je moje dete, ja njegovu decu. Gledam ga kao mlađeg brata. On je deo moje porodice, njegova žena, deca. Imam mog brata, Tanjgu i Dekija, i to je to - počeo je Mihajlović.

Nakon što je Zvezda izrazila želju da dovede Stankovića za trenera, usledila je konsultacija sa kumom.

- Zvao je da me pita, ali sam mu odmah rekao da Zvezda ne može da se odbije, jer od toga bolje ne može. Bio je pomoćni trener prvo, zvao sam ga dođe i bude deo mog stručnog štaba godinu dana, da uđe u posao i uči, ali on tad nije imao jasnu ideju gde se vidi. A onda je zvala Zvezda, a to se ne odbija. Ne možeš da izgubiš ništa, a navijač si Zvezde i imaš obavezu više. U tom trentku, Milojević je otišao, trener sa dobim rezultatima... Rekao sam mu da će prvenstvo realno da osvoji, ali da u Evropi treba da napravi razliku. Nema bolje škole od toga, i to znam i kao neko ko je trenirao reprezentaciju Srbije. Znam to, i zato se nikad ne bih vratio na klupu Srbije. E u Zvezdi je još gore, ali to je škola i ako prođeš, možeš da treniraš koga hoćeš. Vidim da mu dobro ide, nervozan je ponekad, ali to vremenom dolazi. Pričamo o fudbalu, svemu, nekad me pita za savet, nekad mu sam kažem, uostalom tako sam i ja s Manćinijem.

Kada igraš ili treniraš klub koji voliš, imaš dodatnu obavezu.

- Deki je navijač Zvezde, kao i ja, i onda je teško da se kontrolišu emocije. Ako Zvezdi ide loše, on prvi pati zbog toga, ali mnogo voli klub, igrače i navijače, to svi znaju, on to uvek pokazuje. Kad igraš ili treniraš klub koji voliš, imaš duplu i moralnu obavezu. Ovako, treniraš ti u Bolonji, ali nije to to, ako ide dobro - dobro je, ako ne ide - nađeš novi klub, ali ovo je drugačije. Imao sam to kad sam bio selektor Srbije. Hteo bi sve da napraviš, ali u Srbiji ima malo ljudi koji bi da menjaju, a mnogo onih kojima odgovora da stvari ne budu sjajne. Kad sam to shvatio - otišao sam. Sve želje sam ispunio, osim jedne, da budem trener Zvezde i osvojim nešto, čime bih definitivno zatvorio fudbalski klub. Neka ostane Deki 10 godina, pa ću ja da dođem.

Osvrnuo se Mihajlović i na dobre rezultate koje Zvezda postiže u prethodnim godinama.

- Mi svi ovde znamo šta je Zvezda, ali tek kad odeš u inostranstvo vidiš koliko je Zvezda veliki klub i kakvo poštovanje imamo zbog svega što smo uradili. Trenutno , Zvezda ima sjajne rezultate u Evropi, doduše ne kao kad je moja generacija igrala, ali opet, kad kažeš Zvezda, to se zna i jedan je od najvećih klubova na Starom kontinentu, po tradiciji, igračima, titulama. Ima veliko poštovanje, možda čak i više u inostranstvu nego u Srbiji, ali mi smo takvi ljudi. Više nas cene u tuđini nego kod kuće, meni se to dešavalo, zato i kažem da mi je takav osećaj.

Rad sa mladim igračima je izuzetno važan.

- Vidim da Zvezda svake godine igra Evropu. Treba da se ulaže u igrače, pogotovo u mlade, jer klub živi od toga. Tu grešku su napravili u Italiji. Kada sam kao igrač bio tamo, bila su dva stranca koja prave razliku, a onda su krenli da dovode na sve strane i da zapostavljaju decu iz kluba. Bar da prave razliku, a ne prave. Zvezda može sebi da dozvoli da radi sa mladima, da ubacuje igrače iz omladinskog pogona. Danas to svi rade. Pokušavaju da dovode talentovane igrače, daju im šansu, vidi se to u Španiji ili Nemačkoj, i klubovi od toga žive, a i tebi je satisfakcija kad vidiš svog igrača kako stasava. Kod mene u Bolonji su čak 22 igrača debitovala, a najmlađi imao 15 godina i 280 dana. Tu je i primer Tomijasua koji je doveden za šest, a prodat Arsenalu za 25 miliona. I nije on jedini, jer je bilo ponuda za još igrača, ali se nisam složio da idu. Meni je zadovoljstvo kao trenera i da vidim Donarumu koji je kod mene sa 16 godina branio. Time se donosi i klubu, jer se od prodaje igrača zaradi novac i tako može da se radi i u Srbiji. Manje su cene, ali može. Međutim , treba da imaš podršku od kluba, da znaš koji je cilj i da u skladu s tim praviš plan.

Mihina jedina neostvarena fudbalska želja bila je da sedne na klupu Crvene zvezde.

- Želim da Zvezda u narednih 10 godina bude stalno u Evropi, da osvoji Superligu svaki put, a onda kad ja dođem, da osvojimo nešto i u Evropi, da stalno idemo na bolje. Uvek tako moraš da misliš u životu, da nađeš viši cilj. Kao igrač sam osvajao trofeje sa Zvezdom, sad je još ostalo da to učinim kao trener - rekao je Mihajlović.