Malo je falilo – Mančester junajted 1958.

Crveno -beli su u sezoni 1956/1957 stigli do polufinala Kupa evropskih šampiona gde su nesrećno eliminisani od Fiorentine. Godinu dana kasnije, Crvena zvezda je ponovo igrala najelitnije klupsko takmičenje. U prvoj rundi, deklasiran je Didelanž sa ubedljivim pobedama 5:0 u Luksemburgu golovima dvostrukih strelaca Bore Kostića i Antona Rudinskog, dok je jedan postigao Rajko Mitić. U revanšu, goleada i trijumf od 9:1. Po četiri gola dali su Bora Kostić i Jovan Cokić, a mrežu slabašnog protivnika pogađao je i Rajko Mitić. Sledeći protivnik bio Norčeping. Meč u Švedskoj završen je 2:2, a golove su postigli Ivan Toplak i ponovo Kostić. U Beogradu su crveno-beli pobedili sa 2:1 pogocima Ljubiše Spajića.

Četvrtfinale je donelo čuveni dvomeč sa Mančester Junajtedom, sjajnom generacijom koju su po treneru Metu Bezbiju nazivali „Bezbijeve bebe“. Prvi duel u Engleskoj 14.januara 1958. završen je minimalnom pobedom „crvenih đavola“ od 2:1, a gol za Zvezdu dao je Lazar Tasić. Revanš je bio izuzetno uzbudljiv. Gosti su poveli sa 0:3 i činilo se da je na pomolu katastrofa za tim Miše Pavića. Međutim , crveno-beli su zaigrali kao preporođeni, preuzeli totalno inicijativu i uspeli da izjednače na 3:3. Još jedan pogodak je falio da se izbori majstorica, tj.treća utakmica koja bi se odigrala u Milanu, jer u to vreme nije važilo pravilo gola u gostima, ali nažalost, crveno-beli nisu uspeli da ga postignu i Mančester je otišao u polufinale.

Bila je to jedna sjajna utakmica. Austrijski sudija Kajner je rekao da je to najlepša utakmica koju je gledao i sudio u životu. Igrači gostiju Tejlor i Edvards bili su oduševljeni partijom Dragoslava Šekularca, govoreći kako je Zvezdin dribler "izvanredno igrao"i bio"najbolji igrač na terenu, a trener Met Bezbi je istakao da je Šekularac "imponovao svojom igrom i da ga je bilo divno gledati".

Crvena zvezda se odlično suprotstavila engleskom prvaku, a defanzivac Ljuba Spajić je zanimljivo prokomentarisao ovaj susret za tadašnju štampu.

– To se ne može opisati. Morate videti pa onda shvatiti šta je to atomski fudbal! Neverovatno! Kakva sinhronizacija snage, tehnike, znanja, mladosti, discipline i neiskustva. A tempo? Kada bi postojao pakao, verujem da u njemu ne bi moglo biti gore nego nama za onih preostalih 45 minuta te igre. I sada, kada su utisci sređeni, dve najimpresivnije stvari ostale su mi još neobjašnjene. Prva je – Tejlor, centarfor i moj direktni protivnik. On je dvaput snažniji i veći od mene. Uvis ide kao gejzir. Ne znam da li mu je udarac jači glavom ili nogom. U toku igre neumorno se otvara po celoj širini igrališta, upravo fijučući levo i desno, i pri tome nisam ni jednom video da je bio zadihan - govorio je Spajić.

Ovaj susret ostao je upamćen i po avionskoj nesreći u Minhenu koju su nakon meča doživeli fudbaleri Mančester junajteda prilikom povratka u domovinu.