Legende Crvene zvezde o Rajku Mitiću

- Pripala mi je čast da kažem nekoliko reči o Rajku Mitiću - prvoj Zvezdinoj Zvezdi. Kao što je rekao imenjak Dušan Maravić, neponovljivoj ličnosti u Crvenoj zvezdi, u jugoslovenskom i srpskom fudbalu. Rajko je u to vreme bio protitip ne samo najboljeg igrača Jugoslavije, već i model kako bi trebalo da izgleda čovek novog vremena. Pošten i poštovan, u čije se stavove i odluke nije sumnjalo niti se njegova odluka dovodila u pitanje. Stariji se sećaju da je Rajko jednog od svojih najboljih prijatelja i kolega Branka Stankovića isterao sa terena zbog jednog nepromišljenog gesta, a to mu nisu zamerili navijači, uprava i trener. Rajko je znao u Splitu da izvede ekipu sa terena i povuče u svlačionicu posle incidenta navijača Hajduka. Naravno svi su bili kažnjeni sem Bore Kostića koji je bio pogođen kamenom u glavu i nije se nastavila utakmica. Otac je bratu i meni usadio ljubav prema fudbalu i Crvenoj zvezdi zahvaljujući Rajku Mitiću zbog kojeg je počeo da navija za Zvezdu. U to vreme je bilo puno velikih fudbalera, a Rajko je bio jedan od najvećih i najveći gospodin od svih. Smatrao je naš otac da kada je neko takav onda su svi igrači u klubu pored njega gospoda i zato je počeo da navija za Crvenu zvezdu. Imao sam tu sreću da smo se često družili na Zlatiboru, a i dok sam igrao u Zvezdi 10 godina, bilo je nezaboravno naše putovanje. Prva turneja u Australiji gde je Rajko Mitić bio vođa puta kome je teško padalo mesec dana daljine i odsustva od Beograda. Stalno smo se šalili da ide i na sledeću turneju sa nama kao vođa puta, a znao je to na svoj način da prokomentariše. Svima je bio uzor, postavio je ljudske i igračke standardne svima koji smo nosili crveno-beli dres i posle njega nije bilo lako nositi kapitensku traku niti Zvezdin dres. Trebalo je biti dostojan i nositi Rajkovu osmicu. Sreća Zvezda je uvek imala velike igrače koji su opravdali to poverenje. Jedna velika i neponovljiva ličnost. Duško Radović, veliko ime srpske kulture je bio prijatelj sa Rajkom Mitićem još iz mlađih dana dok su živeli u Košutnjaku. Navijao je za Rajka Mitića pre rata, a posle za Rajka Mitića i Zvezdu sve do kraja karijere Zvezdine osmice, u crveno-belom dresu kada je prestao da navija za nas i počeo nekim čudom da navija za komšije. Postoji anegdota gde je majka Matije Bećkovića rekla za Dušana Radovića: “Tako pametan čovek, a može da navija za Partizan”. Ali on je navijao za Zvezdu sve dok je Rajko igrao. Posle toga je rekao da ne može da navija jer više nema Rajka Mitića - rekao je Dušan Savić.

Sažeto i sa dosta emocija je čuveni napadač Jovan Kule Aćimović govorio o veličini Rajka Mitića i njegovom doprinosu našem voljenom klubu.

- Rajko Mitić i njegove sportske zasluge su u svakoj porodici, pa i mojoj, bile sastavni deo odrastanja i vaspitanja. Kao dete rastao sam uz to ime i legendu, jer moj otac je na neki način Rajkov ispisnik, čak je i drugovao sa njim. Od oca sam čuo mnoge stvari koje čak nisu bile objavljene. Kada sam kao dete došao u Crvenu zvezdu svi mitovi i legende su sažete u jednom imenu, a to je bata Rale. Imao sam jednu ogromnu igračku i ljudsku sreću da odrastem uz duhovne i sportske postulate koje je Rajko sigurno uneo u Crvenu zvezdu. Na kraju zahvaljujući bata Raletu sam postao reprezentativac Jugoslavije kada to nisam očekivao ni sanjao. Desilo se da sam vanredno pozvan na rimsko finale koje sam prethodno gledao na televiziji. Taj izbor je u najvećem procentu odredio moj budući sportski život. U to ime mu se zahvaljujem, njemu i naravno Crvenoj zvezdi kao kući u kojoj smo odrasli i izrasli u ljude - rekao je Jovan Kule Aćimović.

Proslavljeni Dušan Maravić je dobro poznavao lik i delo Rajka Mitića, a ističe da je prva Zvezdina zvezda neponovljiva ličnost.

- Могло би се данима, месецима и годинама причати о Рајку Митићу и не рећи све оно за шта је заслужан и какав је био. Када сам имао 19 година то је било 1958. године, значи 64 године од тог тренутка се сећам када су доктор Александар Обрадовић, Рајко Митић и Милорад Павић Миша добили од Слободана Пенезића Крцуна зелено светло да узму фудбалски клуб у руке. На овом стадиону 1958. године, сећам се шљаке и дрвених трибина које су се тада љуљале као брод, позвао ме је Аца Обрадовић. За њега се говорило да баш не познаје много фудбала, а видеће се касније да много зна. Позвао ме је да седнем поред њега, а Црвена звезда је овде играла са Динамом. Рекао ми је да ћу гледати утакмицу, али да ћу само видети Рајка Митића. Да ме ништа друго неће интересовати осим њега. Код корнера сви играчи иду у средину као у “чопору”, а Рајко Митић се повуче остане сам и њему лопта долази после корнера јер је прешла све играче. Невероватан је утисак да после 64 године то и даље не могу да заборавим, како је доктор Александар Обрадовић знао да каже све. Те 1958. године 29. новембра за Куп Маршала Тита су играли Црвена звезда и мостарски Вележ. Рајко Митић је одиграо његову опроштајну утакмицу за Црвену звезду. Освајамо куп - Рајка Митића дижемо у небеса. Једна од најпопуларнијих личности спорта од 1945. је био Рајко Митић. Као спортски директор клуба, са доктором Обрадовићем и тренером Павићем су доминирали шест година. Као Црвена звезда сада, све је функционисало на један диван начин. Поштовали смо Рајка и он нас изнад свега. Увек је у вечерњим часовима шетао са тренером да нас посети у собама где смо били пред утакмице. Био је благ. Освојили смо многе међународне турнире, а то је „Париски турнир“ који се редовно одржавао и Црвена звезда је на њему имала велики успех, као и на турниру “Стандиаго де Чиле” у Јужној Америци на ком је учествовао и Ботафого који је имао седам репрезентативаца у то време и следеће године освојио Светско првенство. Црвена звезда их је добила 1:0 и освојили смо турнир захваљујући тадашњем руководству, играчима и стручном штабу. Рајко Митић је непоновљива особа, није могао да се замени. Било нас је овде, четири или пет играча из бивше Југославије, не да би заменили Рајка Митића већ да би носили дрес са бројем осам. Јер Рајко Митић се не замењује. Имао сам ту срећу да тај дрес са бројем осам добијем, заиграм следећих шест година, одиграм 241 утакмицу и постигнем 82 гола. Касније су долазили други играчи који су такође допринели Звезди. Причам са посебном емоцијом и не заборављам ниједан тренутак шта се дешавало у том периоду када сам упознао Рајка Митића. Нисам могао ни да сањам да ћу једног тренутка доћи у ситуацију да ми је он спортски директор, да сарађујем са њим и да ме подржава. Немогуће је све рећи о њему, али је био пример спортисте, играча, некога ко је на тај начин представљао наш клуб. Видимо данас по свему колика нам је част што обележавамо сто година од његовог рођења - рекао је Душан Маравић.