Šampioni države 1981.

U sezoni 1980/81, Crvena zvezda je odbranila titulu prvaka i 15. put postala šampion Jugoslavije. Simbolično , 14. juna je završen 36. posleratni šampionat, ali je kolo pre kraja (10. jun), zbog deset golova bolje gol razlike od prvog pratioca Hajduka, praktično sve bilo rešeno. Trijumf crveno-belih je bio zaslužen i čist kao suza. Glavni razlozi za takvu ocenu su: kontinuiran višegodišnji rad, izuzetna koheziona snaga, velika mobilnost u odlučujućim trenucima, kao i najstandardnija forma tokom 34 kola, izuzetna motivacija, borbenost i kolektivno dejstvo cele ekipe, kao i tradicionalna vitalnost. Ovaj poslednji faktor, kao prirodna posledica ostalih, bio je presudan u borbi za titulu.

Trener Branko Stanković je priznao da je bilo oscilacija, ali i da su u Crvenoj zvezdi bile manje izražene nego kod drugih ekipa. Zvezda je osvojila 44 boda (dva više od Hajduka i tri od Radničkog iz Niša), dala je najviše golova - 62, a primila ih je najmanje - 31. To nedvosmisleno svedoči da su crveno-beli imali najujednačeniji hod, najubojitiji napad i najpouzdanju odbranu.

Ipak , bilo je i ozbiljnih poteškoća, a povreda duhovnog vođe tima Vladimira Petrovića se poklapala sa padom forme u finišu jesenjeg dela prvenstva i značajnim prolećnim mečevima, poput onog protiv Hajduka. Isto važi i za izostanke još dvojice ključnih igrača: golmana Ljukovčana i u to vreme nezaustavljivog driblera Šestića. Pored toga, već na startu su zbog boravka u armiji nedostajali Milovanović i Dušan Savić, a kasnije su im se pridružili Rajković, Blagojević i Milosavljević. Sa povratnicima iz JNA - golmanom Stojanovićem, Jelikićem, Muslinom, pa i Radomirom Savićem - nije se takođe moglo računati.

- Kada se sve ovo sabere i pošteno odmeri - rekao je Stanković - ispada da su se u minule tri godine, od kako sam na kormilu stručnog štaba, izmenile dve postave! Tako nešto bi poremetilo i najveće evropske ekipe. Treba li bolji primer od Partizana koji već duže vreme ne može da dođe sebi ili Hajduka koji je sve do pred kraj bio lako ranjiv? Kako onda da ne budem zadovoljan učinkom mojih momaka koji su, lišeni sadejstva 12-orice drugova, 30 kola stajali na čelu i na kraju - trijumfovali.

Sve prvenstvene utakmice je odigrao jedino Rajko Janjanin, a najbolji Zvezdin strelac je bio Zdravko Borovnica sa 12 postignutih golova.