Šampioni države 1964.

Crvena zvezda je osmu titulu prvaka Jugoslavije i drugu duplu krunu osvojila 1964. godine. Zbog obaveznog služenja vojnog roka, Zvezdina druga zvezda Dragoslav Šekularac je odigrao tek nekoliko utakmica, a dirigentsku palicu na terenu je uspešno preuzeo Vojislav Melić. Takođe , na glavnu scenu praktično su stupili Dragan Džajić i Živorad Jevtić. Tada je sa Džajićem, trećom Zvezdinom zvezdom, praktično i počela dominacija Crvene zvezde u jugoslovenskom fudbalu.

Glavni Zvezdin protivnik je bio gradski rival OFK Beograd, koji se u pretposlednjem kolu primakao na samo dva boda, nakon što je Crvena zvezda u Novom Sadu igrala nerešeno sa Vojvodinom, a OFK Beograd je savladao Radnički sa 3:1. Iako je gol razlika bila u korist beogradskih crveno-belih, Zvezda je naposletku do titule stigla na šampionski način - pobedom protiv Željezničara sa 3:1, dok je OFK Beograd u teškoj borbi sa Novim Sadom igrao nerešeno (3:3). Na kraju šampionata Crvena zvezda je imala po tri boda više od OFK Beograda i Dinama iz Zagreba.

Te 1964. godine Crvena zvezda se oprostila od izuzetnog i veoma uspešnog trenera Miše Pavića, koji je sa klupe predvodio naš najtrofejniji klub do tri titule prvaka i isto toliko pehara u Kupu Jugoslavije.

- Krasilo nas je ono isto što i prvu Zvezdinu generaciju - ljubav prema klubu, odgovornost prema navijačima i stručni koncept kakav je uveo doktor Aca Obradović. Dan posle utakmice, u analizi igre našeg tima, svaki trener od vođe prvog tima do trenera pionira bio je obavezan da prikaže svoju analizu utakmice sa predlogom kako da se uočena slabost ispravi. Mogu da kažem da sam na takvim stručnim sesijama nauočio trenerski posao - govorio je trofejni trener Crvene zvezde - Miša Pavić.

Na kraju šampionata Jugoslavije u sezoni 1963/64, konačna tabela je bila ovakva:

Crvena zvezda - 36 bodova, uz gol razliku 45:22

OFK Beograd - 33 boda, uz gol razliku 49:32

Dinamo - 26 bodova, uz gol razliku 40:29

‍