На измаку прошлог века, у сезони 1999/2000, Црвена звезда је освојила 22. титулу државног првака. Екипа тренера Славољуба Муслина је супериорно завршила сезону, пошто је на домаћој сцени узела и други трофеј – пехар Купа СР Југославије. Дакле, после пет година, на Маракану је поново стигла „дупла круна“ а постали смо и први клуб са троцифреним бројем освојених бодова - 105.
Генерација коју је предводио капитен Горан Буњевчевић, остварила је велики успех и прави подвиг. Титула је прослављена у фантастичном амбијенту. Одавно, ваљда још од 1991. и историјског тријумфа у Купу европских шампиона у Барију, на Маракани није било таквог весеља. Навијачи су у великом броју после утакмице са Сартидом ушли на терен како би нову шампионску круну прославили заједно са играчима. Буњевчевић, Леринц, Пјановић, Дудић и остали са терена су изнети на раменима. Постали су хероји Црвене звезде!
- Сада више не морам да играм. Доживео сам оно што мало који играч доживи у каријери. Ово сам гледао само на филмовима - није тада крио велико одушевљење Лео Леринц.
Црвена звезда: Миленко Аћимовић 21-4, Срђан Бајчетић 23-1, Никослав Бјеговић 12, Бранко Бошковић 31-9, Горан Буњевчевић 40-7, Миливоје Витакић 19, Иван Вукомановић 23, Блаже Георгиоски 25-3, Стево Глоговац 24, Јован Гојковић 30-7, Иван Гвозденовић 34-2, Иван Дудић 38, Горан Друлић 6-1, Дејан Илић 32-2, Бранко Јелић 18-7, Александар Коцић 39-18 примљених голова, Ненад Лалатовић 14, Лео Леринц 25-2, Марјан Марковић 8-2, Драган Мићић 7, Ненад Миљковић 3-1, Владислав Мирковић 14-3, Миодраг Пантелић 19-6, Дејан Пешић 1-1, Михајло Пјановић 27-22, Драган Стевановић 15-6, Бобан Стојановић 7, Далибор Шкорић 2.
Тренер: Славољуб Муслин.
У том првенству, Партизан и остали ривали нису имали шансе против супериорне Црвене звезде, која је већ коло пре краја обезбедила титулу шампиона. У 40 одиграних првенствених утакмица, Црвена звезда је забележила 33 победе, шест нерешених исхода и само један пораз, у јесењем делу од Партизана. На пролеће звездаши су победили све ривале у фантастичној серији, а једино су посустали против Земуна и то на својој Маракани. Али, после тог кикса, црвено-бели се нису деморалисали, већ су напротив још више појачали гас и остварили 17 узастопних победа...
Пре почетка првенства на Маракани су планирали да освоје титулу која се жељно чекала. Није, ипак, све кренуло како је замишљено. После четвртог кола је дошло до смене тренера, а уместо Милољуба Остојића кормило је преузео Славољуб Муслин. На крају јесењег дела, Црвена звезда је имала шест бодова мање од водећег Обилића, а четири од Партизана. Али, главни клупски руководиоци Драган Џајић и Владимир Цветковић, заједно са тренером Муслином, из дана у дан су дизали морал екипи, знали су тачно шта треба да се уради, а предност Обилића и Партизана је почела полако да се топи... У 32. колу, црвено-бели су после победе против Чукаричког преузели лидерску позицију и до краја су остали први на табели.
Крај првенства Црвена звезда је завршила са 105 бодова и први је клуб који је у историји свих домаћих шампионата освојио троцифрени број бодова. Одлична је била и Звездина одбрана, а мрежа нашег клуба се у просеку тресла 0,46 пута по утакмици, чиме је надмашен учинак одбране Партизана (0,54) из сезоне 1991/92.
ТЕЛЕФОН ЦЕО - ЦРВЕНО-БЕО