Шампиони државе 1995.

Ђурђевдан, 6. маја 1995, заувек ће остати у срцима звездаша. Тада је у јубиларном 100. дербију, после преокрета на Маракани, савладан Партизан са 2:1. Стрелци за велику победу, у самом финишу утакмице, били су Дарко Ковачевић из пенала и Митко Стојковски, јунак дербија, коме је то био једини погодак у шампионату, али злата вредан! Амбијент за памћење, на Маракани 80.000 гледалаца, а на крцатом северу свечана атмосфера, уз неизбежне бакље и на крају велико шампионско славље. Сезона је завршена на фантастичан начин – освајањем дупле круне!

На лето 1994, после једне сезоне, у клуб се вратио Љупко Петровић. Дошло је до промене у играчком кадру, али је створен потпуно нови тим. Почетак није био охрабрујући, јер је у првом колу на Карабурми претрпљен пораз од ОФК Београда (1:2), па су црвено-беле моноги, преурањено, већ тада отписали. Затим су уследила два нерешена резултата у два дербија - Војводина (2:2), Партизан (1:1). Фудбалери Звезде су убрзо савладали исте ривале, Војводину у Новом Саду са 3:0, уз фантастичну партију, а Партизан са 3:2 и наш клуб је избио на чело табеле.

Међутим, са првим местом су уследила и два неочекивана пораза... Следећи дерби на стадиону Партизана је завршен без победника (2:2), али је одлука пала у 100. дербију на Маракани. Црвена звезда је освојила 21. титулу, а у осам дербија против Партизана и Војводине није осетила горчину пораза, уз по четири победе и ремија.

Звездин нови и млади тим је заиста био најбољи, што се видело и по томе да су црвено-бели постигли највише, а примили најмање голова. Додуше, јесењи део шампионата је припао Војводини, која је имала два бода више, али је на крају табела изгледала овако: Црвена звезда (42), Партизан (38), Војводина (37)... Најбољи стрелци Црвене звезде са по 24 гола су били Дарко Ковачевић и Небојша Крупниковић.

- Знао сам још за својих играчких дана у Осијеку ко је и шта је Црвена звезда. Као тренер новосадске Војводине и београдског Рада, упознао сам Звезду изблиза, као господственог ривала. Признајем, био сам, после Барија и Токија, скептик у погледу стварање нове Звезде. Међутим, за кратко време је створен одличан тим, као и велики играчи. То може само Црвена звезда! У оним тешким, најтежим временима под санкцијама, сачувала је свој фантастични ниво. Верујте, дан радости у Барију је само један у животу, али дуплу круну четири године касније сам доживео као најсрећнији човек Звездине непролазне величине - рекао је Љупко Петровић.