Шампиони државе 1992.

Црвена звезда је 1992, други пут у својој богатој историји, трећи пут узастопно била државни првак. Тренер екипе био је иксусни Владимир Владица Поповић, који је предводио црвено-беле и приликом убедљивог тријумфа у Токију против јужноамеричког шампиона, чилеанске екипе Коло Коло (3:0), када је Звезда европској круни придодала и светску. Поред Владице Поповића, у стручном штабу су била и велика имена: лекар Бранко Нешовић, кондициони тренер Предраг Станојевић, физиотерапеут Мишо Букумировић… Они су успели да одрже висок ниво припремљености сваког појединца. Главни и једини конкурент у борби за титулу је био Партизан, а оба првенствена дербија су завршена без победника (2:2 на ЈНА, 0:0 на Маракани).

Шампионат 1991/92 је почео без клубова из Хрватске и Словеније, које су се осамосталиле као државе, а на крају су такмичење напустили и клубови из Босне и Херцеговине, па Црвена звезда у последњем колу није гостовала Жељезничару у Сарајеву. Међутим, тај меч није имао никакав такмичарски значај, јер је Звезда већ обезбедила укупно 20. титулу шампиона.

Трећи пут узастопно најбољи стрелац првенства је био Дарко Панчев (28 мечева - 25 голова), а у Звездиној златној генерацији у тој сезони су били и асови попут: Дејана Савићевића, Владимира Југовића, Синише Михајловића, Миодрага Белодедића, Илије Најдоског, Душка Радиновића... Добар голгетерски учинак имао је и Владан Лукић (13 утакмица -7 голова).

Била је то последња сезона у којој су учествовали клубови из Босне и Херцеговине (са једним изузетком) и Македоније. Уједно и последња сезона фудбалског првенства СФР Југославије, пошто је од наредне оформљено првенство СР Југославије. Ове републике су 1992. године прогласиле независност, а услед рата у Босни, клубови из ове земље нису завршили сезону. Једино је бањалучки Борац из Републике Српске одиграо читаво првенство. Коначан изглед врха табеле је био овакав:

Црвена звезда 33 23 5 4 5 77:24 50
Партизан 33 21 10 4 2 59:18 46
Војводина 33 19 5 4 9 45:31 42
ОФК Београд 33 19 8 3 6 62:36 41

У насталим мукама због комадања државе и фудбалске лиге, због распламсалог рата на подручју Југославије, која је брзо нестала као заједничка држава свих народа и народности, по природи ствари брзо је нестао и шампионски тим Црвене звезде, претходно досегавши највише висине у историји југословенског фудбала.