Шампиони државе 1991.

Златним словима у историји Црвене звезде али и југословенског фудбала уписана је 1991. година. Тада је Звезда тријумфовала у Купу европских шампиона и Интерконтиненталном купу, поставши првак Европе и света, што је највећи успех нашег фудбала икада остварен! Наравно, Црвена звезда је била и првак Југославије.

- Једна европска титула баш је недостајала Црвеној звезди. Сада, када смо и њу освојили, ваљда су у праву сви који кажу: наш клуб најбољи је у историји југословенског фудбала - рекао је тадашњи директор Црвене звезде Драган Џајић.

Црвено-бели су надмоћно и „пре рока" одбранили титулу првака. У 32. утакмици у том шампионату - убедљивом победом против Осијека (5:1) - Црвена звезда је четири меча пре краја такмичења обезбедила 19. титулу. У бившој Југославији по броју шампионских круна далеко су иза остали: Партизан (11), Хајдук (7), Динамо (4), Војводина (2), Сарајево (2) и Жељезничар (1).

Играчки кадар

Црвена звезда: Ђорђе Аћимовић 1, Иван Аџић 4, Енес Бешић 3, Миодраг Белодедић 34-1, Драгиша Бинић 27-14, Горан Василијевић 7, Александар Илић 1, Владимир Југовић 32-7, Горан Јурић 8, Милић Јовановић 3-5 примљених голова, Дејан Јоксимовић 5, Владан Лукић 4-1, Слободан Маровић 27-1, Љубиша Милојевић 8-1, Митар Мркела 1, Синиша Михајловић 14-1, Ивица Момчиловић 13, Илија Најдоски 32-2, Дарко Панчев 32-34, Роберт Просинечки 29-12, Душко Радиновић 30, Милорад Ратковић 1, Душко Савић 1, Дејан Савићевић 25-8, Стеван Стојановић 33-30 примљених голова, Влада Стошић 35-4, Раде Тошић 11, Славиша Чула 2, Рефик Шабанаџовић 26.

Тренер: Љупко Петровић.

Када је било објављено да је Црвена звезда ангажовала Љупка Петровића за тренера прве екипе, било је оних који су вртели главом: да ли је то прави стручњак за Црвену звезду? Све је, међутим, испало да не може бити боље. Нови тренер не само да се сјајно уклопио у компликовану Звездину средину, већ је врло брзо доказао своје квалитете. Играчи су га прихватили као прворазредног стручњака, што је потврдио и избором најбоље тактике за финални меч Купа европских шампиона, када је у Барију на пенале савладан француски Олимпик из Марсеја.

Фудбалери Црвене звезде су имали, у ствари, само два слаба резултата током пролећа. Први је пораз на свом стадиону од Пролетера (1:2), док је други био неуспех у финалу домаћег купа против Хајдука на стадиону ЈНА. Пораз од Пролетера у борби за бодове, био је први првенствени на Маракани још од септембра 1987, када је Ријека као гост победила наш тим са 3:2. Дарко Панчев је трећи пут, а други пут у дресу Црвене звезде (једном у Вардару), био најбољи стрелац шампионата - 34 гола. Он је уједно као најбољи европски стрелац освојио „Златну копачку", а надмашио је и рекорд Слободана Сантрача, који је у првенству 1972/73 за ОФК Београд постигао 33 гола.

- Рекорди нам нису били превасходни циљеви. Желели смо да сезону завршимо на нивоу најбољег југословенског, али сада и европског клуба. На тај начин, задовољи смо наше навијаче, до којих нам је веома стало - истакао је Драган Џајић.

Коначан исход табеле најбоље показује колика је била надмоћ нашег најтрофејнијег клуба почетком деведесетих: Црвена звезда 54, Динамо 44, Партизан 41, Борац (Бањалука), Пролетер 35, Хајдук, Војводина 33...

ЗАПОЧНИ ДАН УЗ КАФИЦУ И

ЗВЕЗДИН NEWSLETTER

ТЕЛЕФОН ЦЕО - ЦРВЕНО-БЕО

СКИНИ НОВУ АПЛИКАЦИЈУ

Google play store iconApp store icon