Црвена звезда је била првак Југославије за сезону 1987/88, по 17 пут. Толико успеха у бившој Југославији ниједан клуб није имао. Такмичарски циљ је остварен, а Црвена звезда је у првенству забележила највише победа (17) и најмање пораза (шест). Била је најуспешнија у гостима (пет победа) и најефикаснији тим у шампионату са 66 датих голова, чиме је освојен и трофеј листа „Политика“.
Драган Стојковић Пикси, Звездина пета звезда, био је најбољи играч првенства. Постигао је 15 голова и био главни креатор игре црвено-белих. Стојковић је једном наступио и у тиму света на мечу под окриљем ФИФА. Роберт Просинечки је припала „златна лопта", односно проглашен је за најбољег играча Светског првенства за омладинце у Чилеу 1987, на коме је тријумфовала селекција Југославије.
До првенственог тријумфа пут није био лак. Коначна одлука је пала тек у последњој утакмици. Да се и потврди да нема краја - пре краја. Против Сутјеске у Никшићу било је довољно и 2:2, да се освоји титула испред Партизана, који је првенствену трку завршио са бодом заостатка. Шампионски поход је био и кривудав, пун проблема које је требало савладати у ходу. Црвена звезда је имала малобројнији фонд играча, а повреде, суспензије због картона, појединачне играчке недисциплине у клупском раду и односу, не увек доследни критеријуми, што не рећи и нефлексибилност у одређеним ситуацијама првог тренера Велибора Васовића - мењали су присилно и састав тима. Отуда чињеница да је једини Жарко Ђуровић одиграо све мечеве.
Црвена звезда: Драгиша Бинић 27-13, Бранко Давидовић 11-12 примљених голова, Жарко Ђуровић 34-5, Славољуб Јанковић 2, Дејан Јоксимовић 17-3, Горан Јурић 23, Драгић Комадина 17-1, Миодраг Кривокапић 30, Златко Крџевић 17, Владан Лукић 2-1, Слободан Маровић 30-1, Горан Милојевић 33-3, Митар Мркела 5, Хусреф Мусемић 15-4, Јовица Николић 10, Роберт Просинечки 24-4, Драган Пунишић 11-1, Славко Радовановић 25-5, Стеван Стојановић 23-27 примљених голова, Драган Стојковић 28-15, Борислав Цветковић 31-9, Рефик Шабанаџовић 11.
Тренер: Велибор Васовић.
Финиш првенства је био пресудан, од утакмице са Вардаром у 30. колу, када су се црвено-бели по броју бодова изједначили са онда још увек водећим Вележом из Мостара. На челну позицију, Црвена звезда је избила већ у следећем колу, победом над Жељезничаром, и до краја га чврсто задржала. Комшијски Рад, на буњишту „грађевинара" на Бањици, у жестокој борби за опстанак је побеђен са 2:0, а голман Бранко Давидовић је на том мечу био несавладив.
На пролећном растанку са београдским навијачима наши играчи су приказали праву рапсодију. Црвено-бели су декласирали Осијек (6:1). Била је то утакмица у којој су играчи дали свој одговор колико могу - да би стаменост својих хтења потврдили на последњој утакмици у Никшићу. У шампионском тиму, поред Стојковића као лидера на терену, истакли су се и Драгиша Бинић, Борислав Цветковић, Роберт Просинечки... Велибор Васовић, први наш играч који је подигао пехар Купа европских шампиона, док је играо у Ајаксу, дефинитивно се потврдио и као добар тренер. На крају, крајњи биланс Црвене звезде: 34-17-11-6. 66:39, 45.
ТЕЛЕФОН ЦЕО - ЦРВЕНО-БЕО