Шампиони државе 1980.

Убедљивом победом над Сарајевом (4:1), практично јединим ривалом који је у првенству 1979/80 могао да јој ускрати шампионско славље, Црвена звезда је 14. пут постала национални првак. Сарајево је било дуго испред Звезде, али су га наши првотимци престигли и два кола пре краја осигурали прво место. На тај начин је Црвена звезда по ко зна који већ пут доказала да од београдских црвено-белих у југословенском фудбалу нема бољег, успешнијег и популарнијег клуба!

Чак 14 титула за 35 година постојања. То је подвиг са којим може да се похвали мало који клуб у Европи, па чак и на свету. Са освајањем нове титуле, најтрофејнији југословенски клуб је изборио и 22. учешће на европској сцени, овог пута у најјачој конкуренцији - Купу европских шампиона. Већ тада је Црвена звезда имала велике амбиције у Европи, односно да буде шампион Старог континента, али тај подвиг ће остварити тек 10 година касније. На крају осме деценије прошлог века у црвено-белом дресу су заблистали Владимир Петровић, Душан Савић, Сребренко Репчић и Милош Шестић.

Пре Сарајева, Звезда је бриљантним играма савладала и велике ривале Вележ (2:0) и Хајдук (3:1), а против Партизана је по традицији имала позитиван скор (2:0, 0:0). Када је тим дошао у руке легендарног играча и тренера Бранка Станковића, жетеоци титула су наставили свој посао. Годину дана раније, ни блага смена генерације, није могла да заустави Црвену звезду на путу до завршне представе - финала Купа УЕФА и судара са Борусијом из Менхенгладбаха, којој је после велике борбе припао трофеј.

Предводник нове генерације је био изузетни фудбалер везног реда Владимир Петровић Пижон, који ће сасвим заслужено бити промовисан у четврту Звездину звезду. Те сезоне, голман Живан Љуковчан је сигурно чувао гол, а у одбрани су се истилицали Миле Јовин и Бошко Ђуровски, чије је време тек долазило. Стандардно добри су били Благојевић, Боровница, Крмпотић, Милосављевић и један од најискуснијих - нападач Филиповић, који је у тандему са Душаном Савићем био највећа претња противничким голманима.

- Без разлога су ме назвали "гвозденим Станетом". Јесам тражио од играча да раде више него што су научили, јесам неке "звездице" добро продрмао када је требало, али сам их поштовао и волео као своје синове. Борусија није била боља од нас у два финална меча, мало је и судија Микелоти умешао прсте, али не жалим - говорио је Бранко Станковић.

Те сезоне, Црвена звезда је била убедљиво прва са 48 бодова, седам више од другопласираног Сарајева и по девет од нишког Радничког и Напретка из Крушевца. Партизан је завршио првенство на 13. месту, са свега бодом више од претпоследњег Осијека, који је испао из лиге.