Шампиони државе 1973.

Црвена звезда је 12. титулу првака Југославије освојила у сезони 1972/73. Два кола пре краја шампионата 10. јуна 1973. године, црвено-бели су математички обезбедили прво место. Јубиларног 50. југословенског првенства је настављена доминација нашег најтрофејнијег клуба.

Био је то 14. трофеј тадашње најуспешније генерације Црвене звезде, не само у историји црвено-белог клуба, већ и у читавој дотадашњој историји југословенског фудбала. У шампионској трци чета Миљана Миљанића је, као и много пута раније, доказала да је наш тим најкомплетнији. Поред једне од најчвршћих обрана, Звезда је имала најубојитији напад. Офанзива је била у основи филозофије игре. Само три пораза током читавог првенства и највише победа на гостујућем терену.

Велики тријумф је прерастао у прави подвиг, ако се постави под лупу малера који су пратили црвено-белу чету током целог шампионата. Ретко када је један тим поготово шампионски био толико десеткован повредама. Редовно или повремено из чувене шампионске генерације, изостајала су чак осморица играча међу којима су Антонијевић (отишао у ЈНА), Кривокућа, Џајић, Јанковић, Аћимовић (тешке повреде), Дујковић, Ђорић (пад форме) и Филиповић. Муњевиту афирмацију су доживели играчи са мањом минутажом, а то су Оља и Владимир Петровић, Кери, Јовановић, Николић, Панајотовић.

Миљан Миљанић, као шеф стручног штаба, је био корен успеха и свакако један од најзаслужнијих за нову титулу. На терену су се највише истакли прекаљени ветерани Павловић, Дојчиновки, Џајић, Кривокућа, Аћимовић, који су опет држали све конце у својим рукама. Њима треба придодати и новопечене репрезентативце Огњена Петровића, Богићевића и Карасија, односно изванредног Керија, као и највеће откровење Звездине фудбалске школе - Владимира Петровића Пижона. Крајњи биланс Црвене звезде је био 52 бода, 21 победа, 10 ремија, три пораза и гол разлика 71:28.