Шампиони државе 1968.

У јулу 1966. године управа клуба је вођење првог тима Црвене звезде поверила Миљану Миљанићу. Исте године, у летњем прелазном року клуб су напустили чувени Костић, Дурковић, Шекуларац, Караси. Са друге стране стигли су Лазаревић, Рацић, Матић, млађи Милић и Алексић. Уговор је склопљен са 31 играчем. Миљанић је постепено стварао свој тим, а сазрела је и група фудбалера из Звездиног подмлатка за нове подвиге. Све њих Миљанић је подвргао строгом професионалном режиму и јаком тренингу.

После првих пет кола у сезони 1967/68, када је освојена трећа дупла круна, иако није била побеђена Црвена звезда је била друга са седам бодова. На крају јесењег дела шампионата, такође смо били на другом месту, јер је бод предности имао Жељезничар. Те сезоне, пролеће је, као и много година доцније, протицало потпуно у знаку Звездиних фудбалера, које је тада предводио Драган Џајић најбоље лево крило света. У првенству су изгубљена само три меча, јер је вечити ривал забележио минималну победу после пет година поста, а са по 2:0 смо изгубили од Динама и Пролетера. Најубедљивије победе нашег клуба су биле ОФК Београд (6:0), Олимпија и Марибор (6:1).

‍

Миљанић је у Црвеној звезди лансирао млади тим, уведен је оригиналан начин играња. Оформљен је играчки кадар са довољно квалитетних фудбалера, који су били технички, тактички и физички припремљени за највеће напоре. Статистичари су те сезоне о Црвеној звезди изнели ове чињенице: најбољи тим пролећа, најефикаснији у првенству и једини који је у гостима освојио више од 50 одсто могућих бодова.

На крају је другопласирани Партизан остављен на пет бодова разлике, а коначан биланс Црвене звезде је био 16 победа, 11 нерешених исхода и три пораза. Гол разлика је била 64:30 и укупно 43 освојена бода. Миљанић на клупи, Џајић и саиграчи на терену, Звезда је постала суверени владар југословенског фудбала крајем шездесетих година прошлог века.