Шампиони државе 1964.

Црвена звезда је осму титулу првака Југославије и другу дуплу круну освојила 1964. године. Због обавезног служења војног рока, Звездина друга звезда Драгослав Шекуларац је одиграо тек неколико утакмица, а диригентску палицу на терену је успешно преузео Војислав Мелић. Такође, на главну сцену практично су ступили Драган Џајић и Живорад Јевтић. Тада је са Џајићем, трећом Звездином звездом, практично и почела доминација Црвене звезде у југословенском фудбалу.

Главни Звездин противник је био градски ривал ОФК Београд, који се у претпоследњем колу примакао на само два бода, након што је Црвена звезда у Новом Саду играла нерешено са Војводином, а ОФК Београд је савладао Раднички са 3:1. Иако је гол разлика била у корист београдских црвено-белих, Звезда је напослетку до титуле стигла на шампионски начин - победом против Жељезничара са 3:1, док је ОФК Београд у тешкој борби са Новим Садом играо нерешено (3:3). На крају шампионата Црвена звезда је имала по три бода више од ОФК Београда и Динама из Загреба.

Те 1964. године Црвена звезда се опростила од изузетног и веома успешног тренера Мише Павића, који је са клупе предводио наш најтрофејнији клуб до три титуле првака и исто толико пехара у Купу Југославије.

- Красило нас је оно исто што и прву Звездину генерацију - љубав према клубу, одговорност према навијачима и стручни концепт какав је увео доктор Аца Обрадовић. Дан после утакмице, у анализи игре нашег тима, сваки тренер од вође првог тима до тренера пионира био је обавезан да прикаже своју анализу утакмице са предлогом како да се уочена слабост исправи. Могу да кажем да сам на таквим стручним сесијама науочио тренерски посао - говорио је трофејни тренер Црвене звезде - Миша Павић.

На крају шампионата Југославије у сезони 1963/64, коначна табела је била оваква:

Црвена звезда - 36 бодова, уз гол разлику 45:22

ОФК Београд - 33 бода, уз гол разлику 49:32

Динамо - 26 бодова, уз гол разлику 40:29

‍