Шампиони државе 1956.

У сваком "маратонском“ првенству, а ово у коме је Црвена звезда пети пут постала првак Југославије, у сезони 1955/56, је трајало 22 недеље, постојаност форме је била најјаче оружје. То је и тада била највећа одлика наше Звезде. У јесењем делу сезоне Црвена звезда је освојила 20 од 26 могућих бодова, колико и Партизан, док је Раднички имао бод мање. У пролеће смо поновили идентичан учинак, а то је било довољно за прво место. Ниједан од Звездиних ривала није имао снаге да у овој напорној трци истраје до краја.

Почетак је био буран. На лидерској позицији су биле честе промене, а Црвена звезда је на првом месту била први пут у трећем колу. На челу је остала и на крају јесењег дела шампионата. Звезда и Партизан су се смењивали на врху у пролећном делу, али је преокрет настао у 19. колу. када су Црвена звезда и Војводина играли нерешено у Новом Саду (1:1), док је Жељезничар у Сарајеву победио Партизан 1:0. Црвена звезда је тада заузела прво место и није га испуштала до краја.

Из кола у коло вечити ривал је имао све мање шанси и при крају првенства је као такмац отпао из трке за шампионску круну. Судбина првенства је практично решена три рунде пре краја, а на крају је био овакав биланс шампиона. Одиграли смо 26 мечева, од тога 16 пута победили, осам пута ремизирали и претрпели само  два пораза. Гол разлика је износила 62:29, а укупно смо имали 40 бодова.

За Црвену звезду су те сезоне играле њене прве две играчке звезде, Рајко Митић и Драгослав Шекуларац, а на голу је поред Кривокуће био и велики Владимир Беара.