Шампиони државе 1953.

Трећу титулу шампиона, у ондашњој ФНР Југославији, фудбалери Црвене звезде су освојили у сезони 1952/53. Звездин тим је био у најбољој форми у периоду од маја до јуна месеца 1953. године, када је у изванредном финишу освојио прво место у првенству. На крају је Црвена звезда била првак уз крајњи биланс од 22 утакмице, 13 победа, пет нерешених исхода, четири пораза, са укупно 31 бодом, уз гол разлику 47:27. Највише првенствених утакмица је одиграо Миљан Зековић (22), а највише голова је постигао Тодор Живановић (17).

Те сезоне је остварен позитиван скор са вечитим ривалом (1:1, 4:2), а једини негативан је био у дуелима против сплитског Хајдука (1:4, 2.2). Тодор Живановић је са 17 голова био најбољи стрелац првенства. У припремном периоду је углавном играо комбиновани тим, јер су Станковић, Огњанов, Митић и Дискић били са репрезентацијом Југославије на Олимпијским играма у Хелсинкију, док Ђајић није могао да игра због повреде. Иначе, шампионска 1953. година, је започета са три утакмице у Белгији, Француској и Немачкој (турнеја од краја 1952). Победили смо комбиновани тим Расинга и Стад Франса (5:0), Минхен 1860 (2:0), док је пораз претрпљен једино од Руана (0:1).

Уочи почетка сезоне, убедљиво смо победили првака Аустрије Рапид из Беча (4:0), а добро смо стартовали и у првенству. Потом су уследили неуспеси против Вардара (1:3), загребачког Динама (0:1) и Загреба (0:0), али смо приказали и две добре партије. Прво у Сплиту против Хајдука и са Партизаном. Шампионат је успешно окончан на победничком постољу, у фуриозном стилу, са 10 датих голова у последња два првенствена сусрета против БСК-а (5:3) и Спартака (5:1). Крајем јуна, по завршетку првенства, је одиграна међународна пријатељска утакмица са Јувентусом из Сао Паола (0:0), а потом је успешно започета и турнеја по Белгији и Западној Немачкој - Лијеж (2:2), Келн (4:2).