МАРКО

Током каријере је освојио укупно седам трофеја, а био је део репрезентације Немачке за коју је одиграо 16 мечева уз наступ на Светском првенству у Јужноафричкој Републици 2010. године.

Још као мали Марко Марин се са само две године са родитељима преселио у Немачку, где је провео детињство и начинио прве фудбалске кораке у локалном клубу надомак Франкфурта. Још увек као дечак је постао члан академије Ајнтрахта, а како у то време полазници најмлађих узраста нису били у обавези да тренирају у опреми са званичним клупским обележјима, Марко Марин је носио дрес вољене београдске Црвене звезде. Тиме је љубав према црвено-белим бојама стекао од малих ногу.

Као један од најталентованијих младих играча убрзо прелази у омладински погон Борусије из Менхенгладбаха, а 2006. године је потписао први професионални уговор. Исте сезоне је дебитовао у сениорском тиму, промовисавши се као фудбалер пред којим је светла будућност у светском фудбалу. Већ током наредне такмичарске године је постао главни играч у екипи, коју је сјајним партијама успео да промовише у виши ранг такмичења. У јуну 2009. године постао је члан Вердера, а као један од најбољих фудбалера Бундеслиге после три сезоне прелази у лондонски Челзи. 

Такође, носио је дрес Севиље, Фиорентине, Андерлехта, Трабзонспора, као и грчког Олимпијакоса, а у свим шампионатима је представљао играча са епитетом фудбалског мајстора. Изузетну каријеру је употпунио са два трофеја Лиге Европе која је освојио у сезонама 2012/13 и 2013/14 као играч Челзија и Севиље. Успешан је био и када је реч о репрезентативном фудбалу, с обзиром да је као члан репрезентације Немачке тријумфовао на Европском првенству за играче до 21 године.

Крајем августа 2018. године постаје део Црвене звезде, са којом је освојио две титуле шампиона државе и исписао нове странице историје. Два пута је са Звездом играо Лигу шампиона, а са две асистенције је био предводник историјске победе против Ливерпула на Маракани. У првој сезони 2018/19 је проглашен за најбољег играча Суперлиге Србије, док је наредне такмичарске године задужио број десет на леђима и као капитен увео Црвену звезду у најквалитетније клупско такмичење у Европи. За вољени клуб је одиграо 58 утакмица, постигао 11 голова уз 24 асистенције. 

На терену је симболизовао правог лидера и играча са феноменалним техничким перформансама, те су навијачи знали неретко да упуте скандирања са трибина. У јануару 2020. године прелази у Ал Ахли тим из Саудијске Арабије, а у поменутој лиги је наступао и за Ал Раид. Професионалну фудбалску каријеру је завршио у дресу мађарског Ференцвароша. После 15 година бављења врхунским спортом постаје технички директор ФК Црвена звезда. Преданост, искуство, посвећеност и високу амбицију је пренео у руководство клуба где већ постиже запажене резултате у пословању.