средњоевропски куп

Црвена звезда је у богатој историји учествовала у многим светским и европским такмичењима и освојила прегршт важних трофеја, а у њих се убрајају и пехари Митропа купа до којих је Црвена звезда стигла 1958. и 1968. године.

Дунавски куп 1958. године је било незванично издање клупског фудбалског такмичења Митропа купа. Такмичење је трајало од 24. маја до 12. јула 1958. године, а учествовале су екипе из Чехословачке, Мађарске, Југославије и Румуније.

У осмини финала овог такмичења Црвена звезда се састала у двомечу са чехословачким представником екипом Дукла Пардубице. Звезда је прошла у следећу фазу укупним резултатом 2:0, а тај скор су наши тадашњи првотимци понели из Београда головима Боре Костића и Ранка Борозана што је на крају било довољно за пласман у наредну рунду где смо се састали са Локомотивом из Софије. На првом мечу у Бугарској блистао је Бора Костић са четири поготка, а крајњи резултат гласио је 4:4, да би исти фудбалер био стрелац за наш тим у Београду, а управо тим поготком су се црвено-бели пласирали у полуфинале.

У полуфиналу Звезда се састала са београдским Радничким, а резултат на стадиону "Земун" пред четири хиљаде гледалаца гласио је 2:1 у корист нашег тима. Стипић је био двоструки стрелац у 17. и 58. минуту меча, док у реванш утакмици није било голова. Занимљивост овог тунира јесте да су се у финалу играла два меча, тако да је наш тим прво као домаћин дочекао Руду Хвјезду из Брна и убедљиво славио пред 22 хиљаде гледалаца са 4:1. Бора Костић се два пута уписао у стрелце на том дуелу, а поред њега су погађали још Милошевић и Милановић. На реваншу у Брну поново је наш тим однео победу, овога пута са 3:2 головима Костића, Шекуларца и Милановића. Тиме су црвено-бели славили укупним резултатом 7:3 и у витрене по први пут донели пехар Дунавског купа.

На турниру су наступали: И. Поповић, Зековић, В. Поповић, Д. Стојановић, Спајић, Гајић, А. Стојановић, Радуновић, Томић, Стипић, Борозан, Костић, Шекуларац, Милановић.

Тренер: Милорад Павић.

Историја митропа купа

Митропа куп, познатији још као Средњоевропски куп, једно је од првих великих међународих клупских такмичења на Старом континенту. Ово такмичење је први пут одиграно давне 1927. године, а Средњоевропски куп био је актуелан све до 1992. године. Такмичење је одржавано до 1940, а онда је због Другог светског рата, настао петнаестогодишњи прекид.

Десет година касније нова генерација црвено-белих на путу до финала у овом такмичењу избацила је мађарски Диошђер, Интер из Братиславе, Ујпешт Дожу, да би у првом финалном сусрету против Спартака из Трнаве доживела минималан пораз.

Био је то последњи велики Средњоевропски куп, јер су у њему наступили шампионски тимови подунавског басена, Југославије, Аустрије, Мађарске и Чехословачке, али и три италијанска клуба: Рома, Каљари и Аталанта. Управо је Спартак на старту успео да елиминише Рому, затим сарајевски Жељезничар и скопски Вардар у полуфиналу.

У реванш утакмици београдска Маракана окупила је 40.000 навијача који су веровали да Црвена звезда може да надокнади минус из прве утакмице, иако Спартак из Трнаве те сезоне није забележио ниједан пораз у овом такмичењу.

Али, један од најтежих испита за све европске клубове увек је била београдска Маракана.

Изабраници Миљана Миљанића нападали су силовито и стварали шансе, али их нападачи нису искористили. Међутим, у 35. минуту Џајић је погодио Хагару у главу из волеја, а лопта се од њега одбила, тако да је лукави Аћимовић натрчао на њу, послао је у средину, где је голгетер Војин Лазаревић врхом копачке успео да је захвати и благим лобом матира истрчалог голмана за вођство од 1:0. Међутим, Куна је четири минута касније изједначио на 1:1 и Чехословаци су на полувреме отишли са резултатом који им је гарантовао освајање трофеја.

Црвена звезда је у наставку кренула на све или ништа. До поновног вођства црвено-бели су стигли у 57. минуту. Сјајну акцију извели су Џајић и Кривокућа који је центрирао са леве стране, Лазаревић главом оштро шутирао, а голман је једва одбио лопту коју је након тога Остојић убацио у мрежу. Звезда је у 64. минуту стигла до предности од 3:1. Лазаревић је шутирао, а Зоран Антонијевић стигао до одбијене лопте и кроз "шуму" ногу погодио доњи десни угао Козинкиног гола. Тачку на велику победу домаћи тим је ставио у 69. минуту. Бранко Кленковски се изненада одлучио на ударац који је чувар мреже гостију од силине само кратко одбио до Лазаревића, коме није било тешко да постигне свој други гол за, испоставиће се, коначних 4:1.

Та 1968. година остала је златним словима уписана у историју клуба и нашег фудбала, јер је Црвена звезда у њој освојила три трофеја, титулу првака, Куп Југославије и Средњоевропски куп. Колико је Спартак из Трнаве био квалитетан тим говори и податак да су већ у сезони 1968/69 стигли до полуфинала Купа европских шампиона, где их је тешком муком избацио Ајакс (3:0, 0:2), који се провукао у реваншу и поред пораза од 0:2.

ЗАПОЧНИ ДАН УЗ КАФИЦУ И

ЗВЕЗДИН NEWSLETTER

ТЕЛЕФОН ЦЕО - ЦРВЕНО-БЕО

СКИНИ НОВУ АПЛИКАЦИЈУ

Google play store iconApp store icon