Резиме Звездине дефанзивне линије

На позији десног бека у ротацији прво Дејана Станковића, па потом Милоша Милојевића су учествовала три играча. Са највише наступа може да се похвали Марко Гобељић, који је одиграо 20 утакмица, уз то постигао два гола и остварио три асистенције. Махом је више минута одиграо током јесењег дела шампионата, док смо у другом делу сезоне знатно чешће гледали крај десне аут линије Алекса Вига и Лазара Николића. Прва опција је у више наврата био млади темпераментни Аргентинац који је одиграо 16 утакмица. Постигао је гол у 169. вечитом дербију, те се већ уписао у историју нашег клуба, а уз то је још у два наврата затресао мреже наших ривала. Забележио је и једно директно проигравање за погодак. Лазар Николић је стигао из ивањичког Јавора током претходне зимске паузе, а у периоду иза нас је наступао на 11 утакмица са учинком од једне асистенције.

Са највише наступа од свих дефанзиваца нашег клуба се издвојио млади Страхиња Ераковић. Још једна спектакуларна сезона је иза хитроногог штопера црвено-белих. Одиграо је 47 утакмица, уз биланс од две асистенције, а повремено је покривао место десног бека. На крају сезоне проглашен је за најбољег младог фудбалера националног првенства. Најчешће уз Ераковића је дејствовао Александар Драговић. На чак 44 меча смо са уживањем гледали искусног централног бека, који је потврдио колико доприноси стабилности и мирноћи дефанзивне линије црвено-белих. Такође, тридесетчетворогодишњи Немања Милуновић је улазио у ротацију, али нажалост повреде су га омеле да упише још који наступ. На терену се нашао 31 пут и поред одличних интервенција је успео да се упише у листу стрелаца на дуелу Купа Србије против Мачве из Шапца.

Урош Спајић се опоравио од тешке повреде и на свом повратничком дебију, на Маракани против Чукаричког је постигао гол за ТВ шпице, те заслужио аплаузе навијача. Остварио је још два наступа до краја сезоне и нема дилеме да ће наредне такмичарске године представљати стуб одбране нашег тима у свим такмичењима. Стефан Лековић је одиграо 12 утакмица у оквиру Суперлиге Србије, а на последњем првенственом мечу је уписао првенац у дресу вољеног клуба против Новог Пазара. Поред тога забележио је наступ у најмасовнијем такмичењу наше земље, када је заједно уз Ераковића чинио штоперски тандем. Радован Панков је први део сезоне провео на адреси Љутице Богдана, док је у наставку првенства бранио боје Чукаричког као Звездин позајмљен фудбалер. У црвено-белом дресу је одиграо седам утакмица, а присетимо се повреде коју је нажалост задобио још на припремама претходног лета на Златибору и која му је ускратила да се чешће нађе на терену. Вук Богдановић је у јесењем делу сезоне забележио минуте у финишу сусрета са Колубаром у Лазаревцу, али је у зимском прелазном року напустио клуб.

Милан Родић је у сезони иза нас шпартао крај леве аут линије на 38 мечева. Постигао је фудбалер рођен у Дрвару један погодак, уз две асистенције. Константност повременог репрезентативца Србије је била очигледна током комплетне сезоне, а шеста титула првака државе и трећа везана дупла круна остају забележени на конту искусног Родића. Иракли Азаров је остварио 25 наступа на којима је успео у два наврата да проигра саиграче за погодак. Млади Грузин је показивао одличне партије уз евидентно подизање форме сваким наредним перформансом.