Одговори Александра Јанковића, други део

х Да ли можете да нам откријете да ли неки од играча из школе фудбала има карактеристике да у будућности постане плејмејкер попут Пиксија, и ако постоји ко је тај играч? Унапред хвала! - Вељко

- Нећу рећи да ли постоји и ко је. Оном ко је близу Звезде и ко прати Звезду, јасно је да се преуранило са неким констатацијама, на пример за Филипа Јанковића. Мислим да је он много бољи играч него што се то данас о њему говори. Али, мислим да је много слабији него што се то говорило када је он био у првом тиму Звезде. Мислим да управо та диспропорција и тај екстремни плус и екстремни минус могу много да коштају младог играча. Он је велики, огроман потенцијал. Он као такав, већ сада, на европском тржишту, има одређену вредност, јер европски клубови више него интензивно прате младе играче. Али, морамо да видимо шта нам је приоритет. Ја бих лично као човек струке, терена и Црвене звезде, био најсрећнији да ти млади играчи направе резултат са Звездом, па да се онда као такви афирмисани, продају ако треба да се продају. Али није поента узети једног, рецимо, Дарка Лазовића за 200 или 300 хиљада из Чачка, да он одигра мало, па да га продамо за пет милиона. Моја жеља и мој правац размишљања је да се он купи за 200-300 хиљада, али да се купи још пет Дарка Лазовића, или прикључе из омладинске школе, да се направи добар резултат, јер добар резултат подиже цену неком петнаестом играчу. Ви онда, ако вам се продаје, би уместо једног Дарка Лазовића за пет, продали неколико играча са клупе, зарадили исте паре, решили се играча који не играју, скинули њихове уговоре с буџета, и довели једног правог играча, појачање, а исте су паре у питању. Није ово апстрактно што говорим, то се све дешава у фудбалу. Пре годину дана је у Бриж дошао Виктор Васкез из Барселоне, као огромно појачање. Почео је да игра, и постао је после два месеца најбољи играч у Брижу. Касније, испоставило се да он није дошао из Барселоне, него из Барселоне Б. Мене је то потом заинтересовало, па сам нашао податке по којима је он за Барселону Б одиграо свега три утакмице. Али, њега је продало Барселонино име, то што је он био део система, и наравно његов квалитет, јер има вредност. Али, не вреди 40 милиона, вреди три, но, они су га продали, не позајмили, играча који је био резерва у Барселони Б.

Црвена звезда када је била првак Европе, продала је играче који нису били стандардни у клубове у Шпанији, као Владу Стошића који је отишао у Мајорку, или Милорада Ратковића који је отишао у Селту из Вига, и који су били највећи трансфери у историји тих клубова, зато што су били део Црвене звезде. Звезда је зарадила озбиљне паре на њима, иако нису били стандардни. Њих је продао резултат Црвене звезде и Звездино име. Ми смо и тада имали могућност да продамо Деју Савићевића, и да зарадимо велике паре, али нисмо. Дакле, ми смо све то имали пре 20 година. Не треба да крадемо систем од овога или онога, треба да гледамо како смо то ми некада радили. Копирати сада најбоље на свету, Барселону, и рећи "хајмо као они", није реално. Не могу ни наши возови да иду на време као што иду у Шпанији, а тек не да цео клуб и цела екипа функционише као на пример Барса. Али, може функционисати на наш начин Барселоне. Ми смо пре 20 година били бољи од Барселоне, имамо сада све на тацни. Ми можемо сутра да продамо некога и да зарадимо новац. Рецимо Александар Пантић, има вредност, има физичке параметре за које ја гарантујем, има техничке параметре, има профил. Али, да ли ћемо направити резултат ако га сутра продамо? Не, јер морамо да доведемо новог играча. А ако и тог новог продамо за шест месеци, какав резултат можемо да очекујемо?

х Да ли бисте остали у Звезди у наредних 10 година? Поздрав, Милан Нови Сад.

- Никада не може човек да зна каква га будућност чека. Не зависи све ни од мене, а када је моја жеља у питању... Па, вратио сам се у Звезду на овај начин, у овом тренутку, иако сам могао да одбијем, имао сам савршено покриће за неприхватање тима у једном деликатном тренутку. Није то деликатан тренутак само зато што је Бордо био за два дана, већ из једног разлога: зато што је екипа завршила припреме, а треба да игра целу сезону. Најделикатнији тренутак за новог тренера, јер су припреме тек прошле, а требали смо сада да одиграмо целу полусезону. Одреаговали смо за седам дана, у брзини, довођењем тројице нових играча и погодили, јер да нисмо довели њих тројицу, имали бисмо велики проблем у овом згуснутом распореду. Тог момента када сам у тим околностима пристао, сам себи сам рекао да више никад нећу причати о томе, јер ми је мало мука до тога, сматрам да је скоро свако ко је дошао у Звезду у последњих 10 година причао исту причу. Сматрам, да је та прича била истинита, Звезда данас не би имала овако велики дуг. Такође сматрам да су сви ти људи који су радили, штитећи се тим великим звездаштвом много лепо живели у том периоду, и мислим да су сви добили много велику референцу за сутра прекосутра, и да је сад стицај других околности што нико или велика већина њих није успела да то претвори у неки добар посао напољу, али су сви лепо живели, а Звезда је по финансијском питању дошла у ситуацију никада горој у историји. Нисам економиста ни математичар, али видим да је ситуација јако тешка. Из тог разлога, нисам знао шта могу више да урадим, осим тога да када дођу све могуће структуре које представљају Црвену звезу и кажу "ми мислимо да си ти тај», прихватим. Ја не знам зашто, али мени је лепо и осећам сатисфакцију која је јача од здравог разума, и на страну то што су сви, почев од мојих најближих, имали једну исту констатацију, да сам луд. Ја сам то урадио због свог односа према клубу, не према неком имену и презимену, већ према клубу, и према нечему што ја код своје деце развијам - да их не интересује ни ко је председник Црвене звезде, ни генерални секретар, ни тренер, већ само како се зову играчи Црвене звезде, јер су играчи светиња. Ми сви који смо се као клинци везивали за Звезду, везвивали смо се за играче. Ако ја дођем у стиуацију да као неко ко је ту, непланским довођењем играча тотално девалвирам институцију играча, онда сам ја неко ко ради против клуба. И ја сам сада у ситуацији да то могу на неки начин да заштитим, у складу са својим овлашћењима. Зато сам ту, и зато нисам тужио Звезду 2004. иако још увек вучем тај дуг, зато нисам хтео ни да причам о томе, нити о томе колико сам опростио Црвеној звезди, јер је то део моје интиме. И зато своју децу васпитавам да воле Црвену звезду, шта го да је, ко год да је. Отказ сам добио 25. маја, а 5. јула сам био на првој утакмици Звезде на истом оном месту са ког сам сишао после 9. новембра 2007.

х Сале, колико заиста током саме утакмице тренер има утицаја на своју екипу? Другим речима, да ли је већа улога тренера пре утакмице (припрема), за време утакмице (вођење), или након утакмице (психолошки утицај? Све најбоље желим, Негован.

- Искрено, све је битно. Ја никада нисам имао већи утицај у току игре него сада, и то је нормално, јер екипа која навикне на тренера, која има одређени аутоматизам и која прође одређено време са тренером, зна како тренер размишља, и тренер зна и има времена да постави екипу на начин на који он хоће. Тада су корекције током игре мање. Тренер који улети овако као што сам ја, има доста промена и кадровских од утакмице до утакмице, и често се дешава да утакмица крене неким током који није планиран, да постоји негде у одређеној фази игре нешто што се не ради како треба, и онда то морате да исправљате. Дешава ми се, пошто се играчи још навикавају на моје захтеве, да мењам у току саме игре не само играче него и распоред, задатке, детаље... Више него икад то ми се дешава сада. А психолошки, апсолутно, јер када физички не можеш да их припремиш јер су припреме прошле, тактички и технички немаш када јер на свака три дана путујеш, остаје ти тај психолошки аспекат као највећи простор за маневар и утицај на играче. Са те стране могу да будем задовољан јер смо имали неколико ситуација када смо губили, али смо успели да преокренемо, што значи да смо имали довољно самопоуздања.

х Поздрав за господина Јанковића, све најбоље у наставку сезоне:) Ево и питања: Да ли већ сада зна на којим су нам позицијама у тиму потребна појачања? Који колега тренер га је одушевио са тактичким замислима (односи се на тимове против којих је водио битку г-дин Јанковић)? Хвала на одговорима. Луковић Мирослав,Железник.

- Да, наравно да знам. Не ради се о великом броју играча, и не ради се о било коме. Имамо одређене профиле и параметре који су нам интересантни, на одређеним позицијама на којима желимо да направимо конкуренцију. Уколико постоје играчи који се уклапају у то, довешћемо их, уколико не постоје, нећемо довести никога, али нећемо доводити играче само да бисмо попуњавали свлачионицу. Мислим да свако ко дође мора да се осети лепо, привилеговано јер долази у Црвену звезду, самим тим да нам донесе нешто што ми овде немамо да би добио и повратну информацију од играча пре свега. Мора да има одређену вредност, мора да нам подигне ниво тренинга, мора да буде појачање. Не у смислу да буде истог момента појачање, може да буде и појачање за групу, појачање које подиже ниво тренинга и својим присуством играча који игра на његовој позицији подигне за још 20-30% и учини га још бољим.

- Не волим мнго да причам о колегама... Имали смо интересатну битку са Французима, то је вероватно нешто што се не види, али за мене је то био прави изазов. Знам како они функционишу, знам да је то тим људи који ради, знам да они састанче, размењују искуства, и покушали смо да их преваримо на наш српски начин. Жао ми је што нисмо прошли. Конкретно у нашој лиги, нема превише таквих тренера, јер 80% тимова игра на исти начин, по шаблону.

х Поштовани Сале, имао сам привилегију да после победе на једном прошлосезонском дербију разменимо утиске од Маракане до Славије... Био си у друштву својих клинаца, па је моје питање ко ће их довести на наступајући дерби, пошто нам је сваки навијач битан, а сигуран сам да су ови теби најбитнији? - Александар

- Генерално, имам проблем са том превише израженом емоцијом мог сина према Звезди, и према мени у Звезди. Буквално смо дошли у ситуацију да размишљамо да ли је паметније да можда не гледа, јер је то невероватно "кидање" за њега. Он до сада није гледао ниједну утакмицу откад сам ја преузео Звезду, иако смо гледали све утакмице заједно док нисам био тренер, и као што идемо на кошарку и гледамо заједно. Када ја будем био савршено задовољан собом, својим радом у Црвеној звезди и начином на који ми екипа игра, а још увек нисам задовољан, мислим да ћу онда моћи мало по мало да га ставим на трибину. Још увек видим много више простора за корекцију од критичара по новинама, и још увек сваки дан размишљам у ком правцу можемо да напредујемо.

х Видим да имаш невероватне сличности и одлике легенди тренера амбасадора Станковића, Миљана итд,.. Да ли следиш неке записе из њихове ере или си једноставно то упио у себе кроз клуб и време као и ми остали савременици те ере? Поздрав из Мелбурна - Јордан.

- Ја сам одрастао на томе, одрастао сам на култу институције тренера, директора, председника. Ја имам страховито поштовање према томе, невезано ко се како зове. Постоје људи који су осликавали Звездин темперамент кроз прошлост, а то јесу дефинитивно и Бранко Станковић и Миљан, они су увек имали свој став. Често се тај став није поклапао са ставом јавности, публике, било је често и "качења", али то су људи који су имали идеју, правац и став. Да мене неко ставља сад у ту раван, мало је рећи да је за мене то част, ја знам врло добро ко је Бранко Станковић, из приче са људима које је он тренирао, и људима који су радили са њим. То су људи који представљају стубове Црвене звезде, они су начинили Звезду великом. То што ми сада уживамо у статусу када дамо визит карту са Звездиним грбом, то је због њих, не због нас. И у сваком моменту када ме у граду неко заистави, препозна, насмеје ми се... Ја то дугујем њима, а не себи, и очекујем да се тако осећају сви људи са којима радим. Сва поређена су више него ласкава, али ја још увек нисам освојио ништа са Црвеном звездом, и та поређена су нереална. Неко сам ко савршено познаје менталитет Црвене звезде и ко врло добро зна шта је клуб, али ја још увек немам потребну базу за поређење са таквим људима.

х Који домаћи а који страни тренери су му највећи узори у послу којим се бави? - Бојан

- Пошто је тренерски посао занат, он се скупља са више страна. Радио сам дуго са Муслином, он ме је усмерио на неки начин ка тренерском послу, и њему у том неком фудбалском смислу дугујем највише. Радио сам са Радомиром Антићем који је такође један снажан карактер, прави фудбалски персоналити од којег сам доста тога научио. Од тренера о којима се много прича, више закључака изводим на основу начина на које им екипе играју, него на основу њихове приче и понашања. Ја сам човек који је цео живот био принуђен да се бори за своје име и свој идентитет, и и даље то чиним. Мени су лепили разне етикете, попут "Мурињо", зато што је то било интересантно у моменту када сам преузео Звезду, јер сам био мање-више непознат, и био сам неко ко није био велики играч, па је то била нека логична новинарска паралела. А опет, није Мурињо тај који има неки утицај на мене. Има ствари наравно које су ми фасцинантне код њега, првенствено тај однос који успева да оствари, то бесконачно поверења које играчи имају у њега, та огромнна енергија....

х Да ли би прихватили да водите сениорску репрезентацију Србије, али да морате напустити Звезду и наравно младу репрезентацију ? Да ли Филип Јанковић тренира са екипом и хоће ли добити шансу у некој утакмици у шампионату ? Поздрав најбољи сте! - Немања.

- То су опет хипотетичка питања, ја сам дошао до тог непријатног расплета око младе репрезентације, и видео сам да је то генерално јако тешко, и није добро. Није могуће радити две ствари, као што су Звезда и А репрезентација. Не размишљам превише о стварима унапред, јер тренерски посао је такав. Има свакодневницу која је таква каква јесте, имам утакмице које се нижу, морам да размишљам само о томе. Ако бих једним оком гледао шта се дешава на другим странама, другим теренима, имао бих само једно око за наредну утакмицу Звезде, а то није добро. Јер, та Суботица нам је показала да можеш свуда и сваког момента да се разлупаш, и да то зависи од тебе а не противника, јер једноставно дође утакмица где ниси како треба. Научио сам да поштујем посао којим се бавим, и не гледам ништа друго. Не желим себи да дозволим да ми гледање ка неким другим стварима одузме концетрацију.

- Наравно да пратим Филипа, он је имао један метеорски успон који можда и није био реалан у том тренутку, праћен великом медијском халабуком. Касније, имао је велики пад који је проиостекао из свега тога, а тај је такође био величанствен какав је био и тај успон. Међутим, све то када се дешава клинцу који има 16, 17 година, може да има катастрофалне последице по њега. Ја њега не гледам кроз милионе, кроз Челзи, Јувентус, Милан, гледам га кроз Црвену звезду и кроз оно што он може клубу да да. Имао је велики пад после повратка у кадете, након нереалног успона који је дошао пребрзо, имао је пад који је био болан, и психолошки и играчки. Он је сад међу својом генерацијом, и оставили смо као са Крнетом неко време да се све слегне. Филип Јанковић има огроман потенцијал, међутим он још увек тај потенцијал не успева да преточи у фудбалску вредност. То је један процес у којем треба да учествују сви, али не тако што ће га тапшати по рамену и говорити како је најбољи на свету и да вреди 100 милиона, већ треба да га науче да се сваки дан преиспитује и да сваког дана размишља како да напредује. Мора да буде мали, да буде понизан пред фудбалом као и сви ми, јер ја мислим да је то једини начин да напредује. У неком моменту мора да чује и ствари које нису пријатне, да схвати да то није лично и да је за његово добро, и мора да има људе око себе који ће му рећи ствари које не жели да чује. Оно што не сме да се дозволи је да пролази време, а да он тапка у месту, јер остали много брзо напредују, и то тапкање у месту ће убрзо постати назадовање у односу на остале, а за пар година ће прерасти категорију талента и постаће бивши таленат, а то није добро. Тако да, он има озбиљну шансу у фудбалу, али нема много времена.

х Колико је тешко радити посао када 4 мил. људи прати сваки Ваш потез? - Александар

- Стрес је нормалан у овом послу, али ја имам однос такав да првенствено одговарам сам себи за сваки свој поступак. Оног момента када урадим онако како ја сматрам да треба, ја сам миран. Не смем много да мислим на те ствари, јер то је саставни део мог посла.

х Постоји ли нека неостварена жеља у твом животу? Младен Теслић

- Постоји. Спортски постоји, можда то није у овом моменту реално да причам, али свакако се односи на Црвену звезду.

х Да ли Сале стиже да прати уметност, шта га највише привлачи: филм, позориште, књига, музика или нешто друго? И да ли може да препоручи неку књигу (али да није "Фирма" Џона Гришама, пошто сам њу већ прочитао на његову препоруку)? Велики поздрав! Милош Радојевић, Београд

- Могу да препоручим. Тренутно читам много, у позориште идем кад год могу, у биоскоп сада нешто мање. Препоручио бих књигу "Пут", Кормака Мекартија, која је јако тешка књига, удари вас као брзи воз. Ако Вам је до неке озбиљније литературе која има мало дубљу поруку, онда нека буде та књига.

х Поштовани господине Јанковићу, прво бих желео да Вам пожелим сву срећу и пуно успеха у даљем раду у клубу! Надам се да ћемо под Вашим вођством освојити много трофеја, јер мислим да сте Звезда и Ви једноставно добитна комбинација! Моје питање је: да ли сте икада замишљали како би изгледао тај тренутак када бисте са Звездом освојили Лигу шампиона? Како бисте се Ви осећали и шта бисте урадили у моменту када би се зачуо последњи судијски звиждук у добијеном финалу? Велики поздрав! Божидар

- Не, нисам размишљао о томе. Имам ту неку жељу која је стара и велика, али је скромнија, и тиче се освајања титуле шампиона Србије.