Милојевић: Веровали смо у успех, скандирање ме дирнуло

- Финала се играју да би се победила, нема ту пуно филозофије, када дођете ту, морате да тријумфујете. Ушли смо добро у утакмицу, контролисали је, али као што се иначе дешава у фудбалу, када промашите шансе и будете поспани у завршници, онда дође казна. Најбитније је било то да смо веровали у наш рад, да смо наставили у истом ритму, момци су то урадили и на крају смо успели. Није лако кад се освоји титула шест кола пред крај лиге, јер треба мотивисати екипу из меча у меч, а ми успемо да се вратимо од 1:0 у Бачкој Тополи, а онда и данас, тиме се показао карактер и квалитет. Нису ми се свидели звиждуци на крају, људи морају да схвате да је крај маја и да су играчи уморни и психички и физички, да се спремају за Лигу шампиона, тако да им треба мало одушка. Лично, као навијач хтео сам да дамо још један гол, али лако је причати са стране. Честитам Чукаричком на доброј утакмици, знали смо да ће играти са пет у одбрани, иако то нису практиковали, али био је сјајан меч и ишао је мало више њима на руку. Ипак, финале је ту да се победи, историја се исписала и надам се да ће сваки следећи тренер који дође додатно да је подебљава - почео је Милојевић.

Херој меча са два гола - Александар Пешић.

- Нападач треба да постиже голове и мало је неправедна критика према њему. Да ли хоћу да игра боље? Хоћу и сви хоће, и знамо да може, али дао је много битних голова у првенству и купу, тако да смо престроги према њему, јер нема много слободних шпицева. Морамо да имамо нападача као што је Павков рецимо, који је дуго ту и зна да игра наше првенство, јер једно је играти у Европи, а друго у Србији. Из друге перспективе, овакве утакмице требају српском фудбалу и надам се да ће их бити још више. Био је добар меч, тактички другачији захтеви, нема монотоније, и мени се то свидело. Наравно да волим да победим убедљиво, али то нас не натера да будемо бољи, а није ни занимљиво публици.

Маестралан гол постигао је и фудбалер Чукаричког.

- Примио сам и тежи гол из прекида, као помоћни тренер у мечу против Омоније. Доцић је квалитет, знамо то, сјајно изводи прекиде, има добру леву ногу и зато је ту где јесте и дуго траје. Борјан нас је водио до финала купа и у тој акцији пре гола је имао две добе интервенције. Не треба то гледати тако, тим показује јачину и карактер, када неко има лош дан, други искочи, данас је јунак био Пешић, много пута пре тога неко други, а квалитет Звезде је фонд играча, јер смо ми имали још неколико сјајних фудбалера на клупи који нису ни играли данас.

Мајицу која симболизује Звездино освајање купа чека посебно место у породичној кући у Књажевцу.

- Нећу их носити у Шведску, иако сам номад. Биће у Књажевцу код куће, отац о томе више брине него ја, тако да је ово више за њега, а мени је морална сатисфакција, не требају ми материјалне ствари. Знам и на шта се инсинуира када се помене Шведска, тамо ми живи породица, али рано је за повратак. Умеју тамо навијачи да направе добар спектакл, квалитет лиге је такође ту, интезитет можда мало јачи него овде, али по рангу нису бољи од нас, тако да би одлазак тамо у овом моменту био корак уназад.

Милојевића ће на клупи наследити Барак Бахар.

- Звало ме је већ 10 новинара из Израела, очекујем да ће ових дана, јављам се, немам проблем. Звезда је мој клуб, као што је клуб свих навијача, и желим сваком тренеру све најбоље, па и мом наследнику. Навијао сам и за Декија, Милоја, Грофа, јер знам да смо ми у служби клуба. Бахару желим да остане читав мандат у Звезди и направи искорак у сваком погледу.

Историјска дупла круна - трећа у низу.

- Нисам ни свестан тога, утакмица се завршила тек пре сат времена. Срећан сам, али имам проблем јер не умем да се много ни радујем, ни тугујем. Срећан сам због играча, јер знам кроз шта смо прошли и колико је енергије уложио читав стручни штаб, Милијаш, Поја, момци из фитнес тима на челу са Салетом. Драго ми је што смо успели, предуслов за то је био што нисмо имали никаквих проблема, поносан сам и јер сам од управе добио поверење да будем на челу стручног штаба у историјској сезони. Трећа дупла круна на страну, ово је била веома битна сезона да се освоји првенство, јер победник иде у Лигу шампиона. Чекали су навијачи три године и са спортског и са финансијског аспекта, тако да могу да будем испуњен, иако у фудбалу можете мало да се радујете, а затим долазе нови изазови и фокус на будућност.

Похвалио је и Кангву који је уласком на терен унео живост.

- Са Кингсом смо добили стабилност да кад играју у формацији 5-3-2, нападамо са десне стране и можемо да прескочимо централни коридор како би играли у контра "халф-спејсу", а то са Кангом нисмо могли јер је био нестрпљив да се помери. Много пута је решавао утакмице, ова му није легла, али је Звездин квалитет да уместо репрезентативца Габона - Канге, на терен уђе репрезентативац Замбије - Кангва, то је луксуз и срећан сам због тога. Похвалио бих и Мијаиловића, и то да нисмо ушли у ризик да идемо у продужетке и пенале.

Мотивисао је играче Милојевић да у другом полувремену буду храбрији.

- Рекао сам играчима да мора да постоји већа храброст, да верујем у њих, али да се у историју не улази са 75 или 95, него са 120 посто и можда то из ове перспективе делује лако, али није. Мора стално да се мотивише и кад је првенство решено, кад долази нови тренер, иду натписи ко остаје, то је нешто на шта не може да се утиче. Никад нисам био у клубу у ком се толико озбиљно ради последње недеље, и мислим да није добро што се куп игра тако касно, те да би било боље да је финале било у марту. У методологији тренинга не можете да сипате пет литара у флашу од литар, и ту пада њихов потенцијал и то је нормално. Радили смо озбиљно, припремали смо се као да играмо с Монаком, поносан сам на играче што су ме истрплеи и хвала им - исплатило се.

За крај - Милојевић је добио скандирање од навијача и играча.

- Хвала навијачима, дирнули су ме, нисам очекивао на крају да добијем скандиране играча и навијача, а све што сам урадио је најмање што сам могао да допринесем освајању дупле круне - истакао је Милојевић.