Миливојевић - Одлазак је прејака реч

Од Светог Николе прошло је годину и по дана, време за које је Лука Миливојевић много пута био играч утакмице, јунак победе у прошлогодишњем дербију на Маракани, љубимац навијача због своје непосредности, омиљени саговорник новинара због искрености. Већ после шест месеци проведених на Маракани почео је да одолева бројним скаутима великих европских клубова, желећи да у најдражем дресу остави велики траг. Међутим, белгијски краљевски клуб је био упоран, испунио је све услове како Црвене звезде, тако и самог играча. Право са аеродрома у Кефлавику приликом повратка са Исланда рођени Крагујевчанин одлетео је за Брисел, у црвено-белој опреми. И потпис на петогодишњу верност Андерлехту обавио је у опреми коју је задужио од економа Стојана Милановића приликом поласка на Вестманеју.

- Било ми је тешко, скоро да су ми сузе кренуле док сам се поздрављао са саиграчима и стручним штабом. Са једне стране морам да будем задовољан јер сам потписао уговор са великим клубом, а са друге осећам да нисам пружио Звезди онолико колико сам желео. Испунио сам велики део својих снова играјући за Звезду пред пуним стадионом, гол у дербију је нешто што ћу памтити читавог живота, али недостаје ми титула. Трофеј у домаћем шампионату са Звездом је нешто што ће ме увек вући назад Маракану - рекао је Миливојевић.

Умео је да повуче црвено-беле када не иде, да заустави дах навијача "штиклом" на центру терена када то нико не очекује, да види у игри нешто што други не виде, да преузме одговорност када је најважније. И све то са дечачким осмехом који готово никада није скидао са лица, истим оним уз који је одмахивао рукама да му се ослободи скок преко реклама до Севера прослављајући гол у 143. дербију.

- Мој отац и данас гледа све утакмице са најватренијим навијачима. Као трогодишњака ме је водио са собом на стадион у коп, и није било могуће да своју љубав према Звезди не пренесе на мене. Када сам потписао уговор 2011. године, рекао ми је да је његова жеља да читаву каријеру проведем у Љутице Богдана. Како то сада није могуће, јер сам играч Андерлехта, имам велику жељу да се вратим једног дана. Ни сам не могу да поверујем када у новинама видим Лука "отишао", Лука "одлази"... Сувише су ми то тешке речи. Нека буде да сам на привременом раду у Белгији - кроз осмех је рекао Миливојевић.

У Звезди, Миливојевић је сарађивао са четири тренера, и код свих мање-више је био стандардан и незаменљив на средини терена.

- Дугујем велику захвалност свима у клубу. И људима у стручном штабу и свим саиграчима, јер смо претурили много тога заједно преко главе. Није нам увек било лако, пролазили смо кроз тешке периоде, као уосталом и читав клуб, али смо се држали заједно. Такав осећај припадности клубу тешко да постоји било где у свету. Звезда је чиста емоција, све друго је професионализам. Многе од саиграча у Звезди сматрам пријатељима за читав живот, недавно сам се и окумио са такође донедавним фудбалером Звезде. Увек сам се у црвено-белом дресу осећао поносно и надам се да меч против ИБВ на Исланду није последњи који сам одиграо за Црвену звезду - рекла је бивша Звездина "деветнаестица", сад Андерлехтова "осмица"...