Odgovori Aleksandra Jankovića, prvi deo

х Поздрав за најелоквентнијег тренера у српском спорту. Како је поднео неправедно отпуштање у прошлом мандату и како гледа на улогу Горана Буњевчевића у свему томе? Поздрав, Младен.

- Све су то биле ствари на које ја нисам могао да утичем. Увек се руководим само оним што сам ја урадио и шта бих могао да урадим. Оног момента када ја дам све, и то престане да зависи од мене, ја немам за чиме да жалим, као рецимо у тој ситуацији, јер то је била одлука других људи. У њој је учествовао и Горан Буњевчевић као формални реализатор, и ја са те стране немам неких претераних емоција према томе.

х Да ли је истина што сам чуо причу од колеге са факултета, да сте када сте добили отказ тада, седели цело вече у неком кафићу/кафани/пабу и пили пиво са навијачима? :) - Игор

- Не, то није истина. Ја не пијем уопште алкохол, чак ни пиво, и немам обичај да седим са навијачима.

х Поштовани Александре, имам само једно питање: зашто сте одустали од тактике кратких пасова, коју је форсирао Роберт Просинечки, када се она показала као много ефикаснија, с обзиром да у том периоду нисмо примали много голова, за разлику од сада? Хвала на одговору и надам се да крајем сезоне славимо прву титулу након 5 година! Поздрав, Андрија Бабовић.

- Нема ту априори одустајања или имплементације неког стила игре. Сваки тренер има своје захтеве, и сваки тренер види фудбал на свој начин. Генерално, иза себе имам и тај циклус са младом репрезентацијом где је екипа из десет утакмица примила само један гол из игре. Та стабилност у одбрани јесте основна ствар, из ње креће самопоуздање. Рано је говорити о неком мом стилу игре у Црвеној звезди, јер прво, стање је било затечено и по питању играчког кадра који је формиран на неки други начин, и по питању припреме играча, и тактичке и физичке. О томе можемо причати, али мислим да сада није време. Ово је апсолутно ускакање у један воз који јури 200 на сат. Моја могућност корекције је минимална, најпре јер је екипа већ селектирана, одабрана, припремљена на одређени начин, а онда и јер се утакмице нижу на свака три дана. Најтеже је створити аутоматизам у игри, он најспорије долази и за њега је потребно време и доста тренирања, а ми нисмо имали довољно времена на тренинзима јер смо играли утакмице које су успут биле јако битне, јер су носиле битне бодове, и онда је све то повезано. Моји основни захтеви могу можда полако да се назиру, и моћи ће како се време за тренинг буде повећавало, а сама идеја игре би у потпуности требала да се најбоље види од зиме па на даље, када екипа прође комплетан припремни период од шест и по недеља, и када се на тај начин уђе у првенство.

х Сале интересује ме на првом месту физичка припрема наших играча. Где је ту проблем, зашто из припрема у припреме слушамо исте фразе као што су "ово су најтеже припреме", "ја овако тешке припреме нисам запамтио" и слично, а већ у 7. колу наши играчи су преуморни, немају снаге за више од 60-ак минута? Константан ритам среда-субота (иначе нормалан за савремени фудбал) не смем ни да помислим шта би "урадио"нашим играчима. Слушам Миху после утакмице са Белгијом каже човек да нисмо имали више снаге од 60-70 минута јер наши играчи не играју у својим тимовима, ви кажете да су наши (ЗВЕЗДИНИ) играчи уморни јер су одиграли много мечева од почетка сезоне. Некао ми се чини да смо у неком зачараном кругу а да проблем лежи дубље тј. у млађим категоријама. Е сад питање гласи када ћемо схватити да је физичка припрема можда и најважнији сегмент савременог фудбала и СИСТЕМСКИ се позабавити тим питањем и колико ви као шеф стручног штаба можете да утичете на програм припрема наших млађих категорија, пошто је ту као кординатор постављен човек кога сте ви сменили због лоше припремљености првотимаца, цела ствар је прилично чудна, зар не? - Милан

- Ово је заиста одлично питање, суштинско, ако ми верујете. Не само због тога што је лако рећи да екипа није спремна. Ја то нисам хтео да кажем, то је универзални алиби за којим посежу тренери да би се опрали. Ја не волим алибије. Када вам одговорим на ово питање, добићете вероватно одговоре и на многа друга, јер ово питање отвара сва питања. Ушао сам у Црвену звезду у моменту када је била екстремна фрка, на два дана пред Бордо, па Нови Пазар, па Бордо, па Крагујевац, па Кула - гостовања где се губе титуле. Ја сам гледао на који начин да се у ходу "крпим", како да се то најмање осети. Одатле произилазе те ротације играча, нико не зна у каквом су стању они када се утакмице заврше. Ја знам јер се тиме бавим, о томе не причам, ротирам и неки пут ме то кошта. И када ме искошта, ја то не кажем, већ кажем да сам ја крив за пораз који ни мени није пријатан, и поручујем да треба да гурамо даље. Зашто? Зато што је основа да код играча које тренирам, убијем жељу за тражењем било каквог алибија, и да развијем жељу за преиспитивањем коју немају. Зашто немају? Узроке можемо потражити у млађим категоријама. Конкретно, деца од 12 или 13 године већ имају менаџера, и окружење које је око њих, родитељи, менаџери, пријатељи их својим присуством и коментарисањем њихових игара ниједног момента не наводе на преиспитивање, већ их тапшу по рамену. И када ти момци касније одиграју добру утакмицу, онда их сви тапшу по рамену и кажу им да вреде 20 милиона, и како треба да иду у Јувентус, Челзи, Манчестер... Када одиграју лоше, онда их загрле и кажу "добро, није било сјајно али немаш са ким да играш, не можеш све сам". Ја вам ово сада причам из перспективе селектора, тренера Црвене звезде и родитеља дванаестогодишњег детета које игра фудбал. И онда, дођемо у ситуацију да такав клинац, који је талентован, пролази кроз све млађе категорије и расте. Кроз сваку његову утакмицу, јавља се исти феномен - милиони, Челзи, скаути, слава... Дете у одређеном моменту батали и школу јер види себе у неком светском фудбалу, али кроз све то не научи да се преиспитује, и да погледа утакмицу кроз своју грешку, да схвати где може да напредује. Не, он је увек најбољи, а ако није, онда нема са ким да игра. Зато не желим да правим алиби, већ желим да код сваког од њих пробудим тај инстикт за преиспитивањем себе. То је то што те тера да напредујеш. Лако ћеш да напредујеш када изгубиш 3:0 у Суботици и када те разапну све новине. Знаш ти врло добро да си био лош, и када те разапну, онда мораш да се стиснеш. Али, поента је да се стиснеш када добијеш неког 4:0 на страни, па добијеш деветку у новинама, и сви ти причају да те прати Јувентус, а ти знаш да може боље и размишљаш шта си ти могао боље да урадиш. Е то је мој циљ, да научим играче да полазе од себе. Ја у свакој анализи утакмице коју имам са њима, док смо затворени између четири зида, пођем прво од себе, али дођем и до свакога од њих, и кажем им ствари и које они не воле да чују. Притом, нисам личан, него желим да постигнем то да сви напредују.

Питање да ли је екипа спремна или не, отвара многа питања. На пример, ја могу сада да констатујем да екипа није спремна. У реду, дође следећи прелазни рок, и ја идем у правцу освежавања мог тима да се доведу нови играчи. Шта ако ја доведем играча који по својим физичким параметрима, који по свом потенцијалу, капацитету, не може да прати ритам среда-субота? У старту ја то могу да видим, да не може. Ја не могу са фићом да идем на "24 часа Ле Мана". Шта ако ми дође следећи Ле Ман, а ја опет узмем фићу, онда сам ја крив, зар не? То онда отвара питање довођења играча. Који су критеријуми и параметри за довођење играча? Они морају да буду исти као параметри који ће нам сутра донети неки Бордо, или Астон Вила, или неко пети. Ако ја имам овде мајстора фудбала који је најбољи, и хоће да га купи Астон Вила и он тамо оде на преглед, и они утврде да има потрошњу кисеоника 48, неће га купити! Онда ја, ако купујем играча у следећом прелазном року, морам да узмем у обзир ту потрошњу кисеоника! Е, таквих параметра има десет, да не бих дошао у ситуацију да доведем играча, да га платим, а да у старту знам да не може, јер ми онда такав играч не значи ништа. Такође, новинари знају врло добро све, а опет се приликом сваког припремног периода понављају исте приче. Дрил, ради се као никад, паклени ритам, полигони, чуда... А онда дођемо овде и кажемо "екипа је уморна". Ја сам имао само један припремни период са Црвеном звездом, у претходном мандату. Моја сатисфакција је била у томе што сам се трудио да новинаре склоним из тог свакодневног контакта. Наравно, волео сам што су тамо и што прате Звезду, јер Звезда има армију навијача која жели да зна шта се у сваком моменту дешава са тимом, али ми не идемо на припреме да би се сваки дан писало о дрилу. Ми идемо на припреме да би се спремили да играмо добро, и да би се писало о нашим играма. Имам сатисфакцију да у току припремног периода у јануару 2008. ниједан играч није пропустио ниједан тренинг, и до краја сезоне у мају, ниједан играч није имао мишићни проблем, који су директно везани за рад током припремног периода.

Не волим да упирем прстом и да јурим вештице, неће ми то донети победу у наредној утакмици. Поента је да се направи нешто што ће да буде конструктивно, што ће нам помоћи да напредујемо. Зато могу сада да кажем, хипотетички, да имам три позиције у тиму које бих волео да појачам одређеним играчима. Овде имам играча који се зове тако и тако и волео бих да дође у Звезду. На другом месту немам играча именом и презименом, али ћу вам дати десет параметара које он мора да испуни, и мене не интересује како се он зове. Нађите ми тог који има тих десет параметара, али то су параметри које ће сутра и Астон Вила тражити од мене. Не желим да дођем у ситуацију да доведем 40 играча, а да не могу да продам ниједног, јер немогуће је да су сви лоши, зар не? Све је то повезано, а све је то на крају крајева веома једноставно. Ви сте као клуб, највећи клуб из источне Европе, један регрутни центар за сам европски врх. Док се ти играчи регрутују, ви правите добар тим, и тај тим вама прави добар и велики резултат у Европи. И тај резултат за нас сада није ништа више од оног што постижу други клубови из региона. Учешће у групној фази Лиге Шампиона, константно учешће у том првом кругу до момента док се врата не отворе и ти одеш горе, даље. Али стално си ту, и сваке године куцаш на та врата. Ми смо сада ван тог система, потпуно. Ми можемо да кажемо како је ово било добро или супер, како смо ми супер играче доводили, како смо супер играли, али, ми нисмо били прваци пет година. То је историјски период за Звезду, јер први пут Звезда у својој историји није била шампион пет година. Можемо да причамо шта год хоћемо, али морамо да идемо у правцу враћања Звезде на прво место. Први потез је да се направи победнички менталитет кроз победе, који је Звезда некада имала. То је изнад свега, и да се чека прва прилика да се сваки тај нови који долази у тај систем уклапа у то што ти постављаш као недостатак. Стандард, менталитет, физички капацитет и техничка и играчка вредност. Зато је јако тешко пронаћи десет играча који дођу у Црвену звезду у једном прелазном року. Ја бих био најсрећнији да могу да пронађем десет играча, али не могу ни два, искрено. Изразио сам жељу за три позиције у тиму, и за само једну позицију имам конкретно име. За два немам. Тај ко може да дође и да доведе 10 у исто време, и да може да буде сигуран и да потпише да су они за Црвену звезду, ја му скидам капу. Али, то је јако тешко.

Да резимирам, апсолутно све потиче из млађих категорија. Отприлике цео тај омладински стаж је тако конципиран да се у одређеном временском периоду и узрасту одређене ствари развијају боље него било шта друго. То је стратегија о којој је јако тешко говорити јер не постоји континуитет ни на једном нивоу у клубу. Не постоји континуитет ни у руковођењу клубом, нити у руковођењу првим тимом. Тек сада смо имали ситуацију први пут да је један тренер имао четири припремна периода да ради са екипом, што је доста, за наше услове више него оптимално време за постављање система, али немамо контунуитет ни у руковођењу омладинском школом, јер се све брзо мења. Постоје бројни модели, и клуб треба да се определи за један. Ја као шеф стручног штаба радим по француском моделу тренинга, а у том моделу се од првог дана припрема испреплићу и физички и технички и тактички део, и све се ради истовремено и подједнако. Али то не значи да апсолутно сви морају да раде тако. Основно је да се направи здрава комуникација на свим линијама у клубу, између осталих и на линији први тим - омладински погон, да постоји заједништво у том раду. Који ћемо модел установити, како ће се звати људи који га спроводе, то је најмање битно. Ми смо навикли да на ствари гледамо лично, а личног нема. Ја Радаковића изузетно ценим и немам лично ништа против њега, али нормално је да сваки тренер који дође има свој концепт и идеју, и пошто већ има пуну одговорност за све, онда мора да има одговорност и за то. То је најнормалније, нигде нема пример да било који тренер дође у било који клуб на место шефа стручног штаба, а да му остане цео стручни штаб, и да он дође сам као да је пао с Марса, и да сутра кад крене низбрдо, он буде једини који носи одговорност. Имам изузетно поштовање према свима који су били, волео бих да имам нормалну комуникацију, јер то нема везе са њиховом компетентношћу, већ само са концептом рада. Не треба гледати ствари лично, јер ти односи се појаве можда касније, изроде се из свега овога, онда су то јако стабилна пријатељства која трају цео живот. Да смо ми почели да радимо данас, а сутра смо већ на ручку, вечери, сплаву, кафи, то је вештачки. Много таквих односа је било у Звезди у протеклих десетак година, и по правилу су се ти односи који су били екстремно у плусу, завршили екстремним пљувањем. Ја зато не градим такве односе, и добар сам са свима, и поштујем чак и Горана Буњевчевића којег сте споменули, и не доживљавам лично његову одлуку, поготово јер знам да и није била његова, али то није битно. Не гледам на то лично, наше функције су превише одговорне да бисмо их ми толико својатали и дозволили себи да на те ствари гледамо лично.

х Поштовани господине Јанковићу, у Вас као тренера имам велико поверење, исто као што сам имао и у Робија. Зато Вас молим да нам донесете титулу и да оформите што јачи тим за квалификације за Лигу Шампиона. Моје питање је везано за голмана Кировског. Гледао сам Куп утакмицу у Нишу и могу Вам рећи да је моје мишљење да је Кировски у бољој форми од Бајковића. Можете ли му указивати шансу на још неким утакмицама осим оних у Куп такмичењу? Желим Вам да ове сезоне освојите титулу са Звездом, а наредне да је уведете у ЛШ. Срдачан поздрав, Ненад Милићевић, Лесковац.

- Кировски је бранио против БСК-а. Он је дечко који је врхунски професионалац, озбиљан и максимално позитиван, и као такав заслужује шансу. Са друге стране, Бајковића одлично познајем, дао сам му шансу у Звезди 2008. године, био сам у Звезди и 2003. када је дошао на пробу код нас. Дође некада моменат када се деси пад форме, и онда се гледа да ли имамо замену која је способна да ускочи и да помогне да екипа не трпи, или немамо. Ми имамо још играча који су у благом паду форме, негде можемо а негде не можемо да реагујемо, и онда морамо да "крпимо" на неки други начин. Говорим о ситуацији која је затечена, о преузимању екипе у августу месецу, где немате простора да реагујете, и ми сада гурамо до паузе, трудећи се да извучемо максимум код сваког од њих понаособ, и из екипе као целине. Негде можемо да реагујемо, могу да реагујем кад Бајку дође пад форме, јер сам 200% сигуран у Кировског и мислим да заслужује у шансу. То је моја принудна реакција и мотив Кировском, мотив Бајку да ради, да се извуче и врати, али и мотив свим осталим играчима који не играју, а којима говорим да буду максимални на тренингу јер ће шанса доћи. Ако шанса не дође некоме ко ради, а конкурент му је у паду форме, онда се моја реч доводи у питање.

х Поздрав тренеру Александру од Бојана из Госпођинаца. Хтео бих да ми кажете своје мишљење о Асамои, и како се сналази на тренинзима и уопште у Црвеној Звезди?

- Асамоа се супер сналази, и ја сам много задовољан њиме. Он поседује зачуђујућу фудбалску интелигенцију. Капира буквално све у лету, ради, изузетно је позитиван и у најужој је конкуренцији за тим. Када год је улазио, уносио је нешто што нам је у том моменту требало, а неке смо утакмице захваљујући њему и преламали. Врло је близу, и у најужој конкуренцији за тим.

х Сале како видиш Крнетину игру и да ли га видиш као десног бека? Шта мислиш о Горану Чаушићу, и да ли би волео да га вратиш у Звезду? Поздрав, Оги.

- У перспективи га видим као десног бека, можда и пре него штопера. Ја Крнету знам из репрезентативних селекција, он је дечко који је максимално позитиван. Мислим да је много тога пало на његова леђа на почетку сезоне, наплаћивао се цехова и својих и туђих, и мислим да је та велика тензија која је била на почетку сезоне и та турбуленција која је трајала, наместила да се све његове грешке виде, и био је погодан да се на њега стровали све и свашта. Мислим да је на њега, невезано за грешке које може свако да направи, а које су се правиле и после тих његових киксева, неправедно строваљено све, и мислим да је он добар играч кога планирам да фудбалски рехабилитујем. Ослушкујем, пратим га, гледам како се креће његова форма и његово ментално стање, јер он пре свега мора да превазиђе и неке менталне ствари које су се дешавале. Рачунам на њега, и из ове перспективе, он може да буде и појачање за Звезду.

- Шта мислим о Чаушићу, ја сам показао сада у моменту када сам бирао тим за утакмицу која је могла да крунише нешто што сам рукама и ногама правио две године. То је момак који дефинитивно има фудбалску вредност, момак који има самопоуздање, веру у себе, који додуше припада другом клубу сада. То је тема за размишљање, зашто је отишао како он, тако и многи други из генерације 92 која ће врло брзо бити окосница младе репрезентације и која ја била формирана у Црвеној звезди. И Дмитровић, и Рогач, и Чаушић, и Ћосић, и Мркела, и Деспотовић, и Ђуричић.. Седам играча који су поникли у Звезди, а који нису играли за Звезду. То је генерација која је у такмичењу до 19 година била у полуфиналу првенства Европе. Ми имамо целу генерацију коју смо изгубили, генерацију 92 која не постоји у Звезди, и ми сада гледамо како се они мало по мало афирмишу. Ранко Стојић је био ту када смо ми те играче шкартирали, и све их је покупио. Окупио је целу генерацију 92, и то пре две године. Сутра када дође списак за следећу младу репрезентацију, и када се појаве сви они, који притом играју и сада стандардно у својим клубовима, јавиће се људи који ће рећи "Стојић гура своје играче у репрезентацију". То су будалаштине, и то су ствари које се причају или из лоше намере или недовољног познавања. Чињеница је да многи играчи које смо правили годинама, нису играли за Звезду ни минут. Из те перспективе сам срећан што је Дмитровић остао у Звезди, јер и он је из те генерације, као и Кировски је јако стабилан човек, и на њега сам се ослонио на Фарским острвима када нисам имао никакав проблем да га ставим на гол.

Дакле, показао сам конкретно шта мислим о Чаушићу. То је играч који зна да игра, који је школован, зна да сачува лопту, играч пред којим је будућност.

Aleksandar Janković, intervju, drugi deo