Dragan Džajić - Zvezdi niko ne sme da preti

Блиставе игре у Звездином и дресу репрезентације некадашње велике Југославије, званично нашег најбољег фудбалера у прошлом веку, уздигле су Драгана Џајића до плејаде највећих светских асова. Био је успешан и спортски функционер. Његов допринос, као директора клуба, био је немерљив када је Црвена звезда остварила историјске успехе 1991, тријумфом у Купу европских шампиона и Интерконтиненталном купу.

А колико је Џајић био успешан као фудбалер у црвено-белом дресу, можда се најбоље види и по томе што је за тринаест година само три пута осетио горчину пораза у дуелима са Партизаном.

- Ето, у просеку сам сваке четврте године доживљавао пораз у дербијама. Победа је било толико, да их је тешко све и избројати. Нажалост, у садашњој ситуацији, када смо се свели на сужену Србију, „вечити дерби" је једина утакмица коју имамо. Заправо, један једини меч који има неку вредност! У бившој Југославији није било тако. Конкуренција је била много јача, а за утакмице против Партизана се нисмо спремали нешто посебно, него као и за све друге. Свеједно нам је било, да ли нам је противник Партизан, Хајдук, Динамо или рецимо Вележ, Сарајево или неки трећи клуб ван „велике четворке". Крајем шездесетих Звезда је била толико доминантна, да сам знао, још пре него што су првенства и почињала, да ћемо бити шампиони. Тада смо први пут освојили три титуле првака Југославије узастопце, а и у Европи смо почетком седамдесетих били барабар с тадашњим најбољим клубом на Старом континенту холандским Ајаксом, чија је прва звезда био славни Јохан Кројф. Стицајем околности нисмо се с њима састали у „већ виђеном" финалу на „Вемблију" 1971, што би сигурно била права фудбалска посластица, али је чињеница да смо у то време свуда изазивали страхопоштовање - казао је Џајић специјално за магазин „Звезда Србија".

Дакле, Џајићева генерација је углавном лако излазила на крај са комшијама, а Звездина трећа звезда верује и да ће тим који стручно предводи Роберт Просинечки, који је такође као фудбалер навикао на победе против Партизана, заблистати у 141. првенственом „вечитом дербију" на Маракани.

- Дерби сигурно неће одлучити првака, јер има још доста да се игра до краја шампионата. Ипак, за Црвену звезду је веома важно да добије ову утакмицу, поготово због даљег самопоуздања играча, а да не говорим шта би победа значила за наше навијаче... Зато је најважније да се екипа одлично психолошки припреми за ову утакмицу и да се не диже беспотребна тензија. Требало би да се припремимо као и за сваку другу утакмицу, у мирној атмосфери и то би могло да донесе жељени резултат. Ни у чему не треба претеривати, јер то може да буде погубно. Победа би Звезди много значила, али она не сме сама себи да ствара додатни притисак! Звезда је на свакој утакмици под притиском да победи и тако је било одувек. Сигуран сам да Партизан нема квалитетнији тим, да не подсећам да су са европске сцене елиминисани од полу-професионалаца из Ирске... Иако има бодовну предност, Партизан није фаворит на нашој Маракани. Црвена звезда није тренутно ни слабија нити инфериорнија од Партизана. Верујем да је боља и да ће то показати на дербију - нагласио је Џајић.

Сваки играч има неки дерби који посебно памти, па ни Џајић није изузетак...

- У најдубљем сећању ми је остао дерби у коме смо остварили најубедљивију победу. Средином новембра 1968, на Маракани смо, по кишовитом времену и после пораза неколико дана раније у Глазгову од Селтика чак с 5:1, декласирали Партизан с 6:1. Тада је и започела наша доминација. А на тој утакмици сам постигао последњи гол и тако крунисао наш тријумф. Такође, добро памтим и нашу победу, почетком седамдесетих, на стадиону ЈНА са 3:1.

Наравно, Драган Џајић ће на предстојећем дербију бити у ложи Маракане која носи његово име, а сви којима је Звезда у срцу прижељкују да и ова генерација фудбалера Црвене звезде крене путем успеха који је одавно утабала она коју је маестрално предводио управо наш најбољи фудбалер свих времена.