Glavni meni

Zzvanični portal fk Crvena zvezda

Pehari

Srnić o Plavšiću - Dobio sam još jednog brata

Ove nedelje predstavljamo vam tandem koji je nerazdvojan od prvog dana po dolasku u Crvenu zvezdu. Miljenici Zvezdinih navijača Srđan Plavšić i Slavoljub Srnić govorili su o svom prijateljstvu, o stvarima koje su naučili jedan od drugog, o muzičkom ukusu, kao i o tome šta će biti kada okaće kopačke o klin, a sve to u cilju kako biste ih što bolje upoznali.
NIK_5933_584e707ca687a.jpg
 – Nismo se lično poznavali pre nego što smo počeli zajedno da igramo u Zvezdi. Naravno da sam znao ko je Srna, čuo sam od drugih igrača sve najlepše o njemu, što se kasnije kada sam ga i sam upoznao ispostavilo kao istina – otpočeo je Plavšić razgovor.
 
– Samo jednom smo ranije imali priliku da igramo utakmicu jedan protiv drugog. Na Banovom brdu Čukarički za koji sam tada igrao je ugostio Spartak i pobedili smo ih 2:1. Nisam se do sada setio da mu spomenem taj rezultat, ali sigurno ću svaku sledeću priliku iskoristiti da se našalim. Na toj utakmici se ispostavilo da je tačno sve ono što se pričalo o Plavšinim igračkim kvalitetima, to je stvarno bila njegova fenomenalna partija – rekao je Srnić.
 
 
Njihovo prijateljstvo po dolasku u Crvenu zvezdu otpočelo je sasvim slučajno.
 
– Počeli smo da se družimo zato što su nas u svlačionici stavili da sedimo jedan pored drugog. Bili smo novi, nismo znali mnogo saigrača i spontano smo započeli razgovor. Posle se Srna ubacio u moju sobu u karantinu i tek tada smo shvatili koliko smo zaparavo slični i koliko se dobro razumemo – rekao je Zvezdin Novosađanin.
 
 Jedan za drugog imaju samo reči hvale.
 
 – Kod njega najviše cenim što je iskren i što je pravi prijatelj, a to je danas zaista teško naći. Znam da mi i na terenu, a i inače u životu uvek čuva leđa. Kada mi nešto treba mogu da se oslonim na njega, zovem ga uvek. Stariji je malo od mene i smatram da može na pravi način da mi pomogne i da me posavetuje. I sa njegovim rođenim bratom Dragoljubom se odlično slažem, često prespavam kod njih ili izađemo negde zajedno. Siguran sam da sam u njima našao prijatelje za čitav život  – rekao je Plavšić.
 
– Plavša je jako lepo vaspitan, što izuzetno cenim kod njega. Imao sam prilike da upoznam i njegove roditelje i vidi se zašto je on takav, odrastao je u porodici koja neguje prave vrednosti. Dok se nije preselio u Beograd često sam išao sa njim u Novi Sad, a sada mu pomažem da se ovde snađe. To ima i loše strane, kad god treba negde da idemo uvek tera mene da vozim, ili da mu idem po kopačke pod izgovorom da on ne ume da nađe ulicu i slične situacije, ali nije mi teško da mu pomognem. Zaista na njega gledam kao na brata. Spreman sam uvek da ga saslušam, kao i on mene. Znam da je u svakoj situaciji potpuno iskren. Mana mu je što oko nekih stvari ume da sasluša savet, složi se i onda uradi kako on hoce  – rekao je Srnić.
 
 
Osim ljudskih kvaliteta, jedan kod drugog cene i dobre poteze na terenu.
 
– On ima mnogo kvaliteta, zaista je zahvalan igrač i smatram da bi svaki klub trebalo da ima jednog Slavoljuba u svojim redovima. Jedino što bi trebalo da popravi je realizacija. Sve odradi dobro i samo taj poslednji udarac ne bude precizan, tu smo nekako slični. Pošto igramo na sličnim pozicijama imao sam prilike da naučim dosta toga od njega, najviše igru u defanzivi. Trudim se da u tom aspektu što više ličim na njega, da što više pomažem odbrani jer svi pričaju o tome kako se Srna vraća u odbranu i pomaže ekipi – rekao je Plavšić.
 
– Nismo Plavšu bez razloga prozvali Atomski mrav, veoma je brz i eksplozivan. Zaista je neugodan za protivničke ekipe. Dokazao je da vredi, a pošto mnogo vremena provodimo zajedno možda i najbolje mogu da primetim koliko prostora za napredak još ima i kakva ga karijera tek čeka. Ne bih ga savetovao, on dobro radi to što radi. Jeste nam realizacija zajednički problem, ali on dosta radi za ekipu, uvek je u službi tima i sve će doći na svoje. Plavša se dobro snalazi na nekoliko pozicija, ali najviše volim kada igra u sredini, da može meni na krilu da dodaje lopte – rekao je Srnić.
 
 
Povreda koju je Plavšić nedavno doživeo na meču protiv Mladosti iz Lučana nije samo njemu teško pala.
 
– Bilo mi je mnogo teško kada je zadobio udarac u nogu, nisam mogao da gledam. Izgledalo je kao da je jako teška povreda u pitanju, u prvi mah sam se plašio da mu priđem, ali na kraju je sve ispalo dobro. Došao sam do njega i pričao sam sa njim tada kako bih ga smirio, ali ispostailo se da me nije ni čuo. I posle utakmice su me svi zvali i raspitivali se kako je. U lošem sećanju nam je svima ostao taj meč – rekao je Srnić.
 
Uvek su nasmejani čestim šalama održavaju dobru atmosferu u ekipi.
 
– Sa Cvetkovićem i Poletanovićem se šalimo u svlačionici, zato što sede blizu nas, a i imamo sličan smisao za humor. Najčešća „žrtva” nam je Andrija Luković, zato što je nov. Čim vidi kako se gledamo međusobno zna da je on tema razgovora. Ne pamtim zaista da se naljutio, možda ga samo nekd isprovociramo pa izađe naoštren na teren i pokaže se najbolje što ume – rekao je Plavšić.
 
 
Prijateljstvo van terena pomaže im da se u igri odlično razumeju.
 
 – Nikada me nije iznervirao niti smo se za sve ovo vreme koje se družimo posvađali. Obojica umemo da prihvatimo šalu na svoj račun, nasmejemo  se i tako se sve završi. Na terenu mi takođe nikada ne ide na živce. Čak i kada se nađem u boljoj prilici za gol, on mi ne doda loptu nego šutne ne naljutim se na njega – rekao je Srnić.
 
Ipak, kao cimeri imaju malih nesuglasica.
 
– Plavša je jako miran cimer, zaspi oko 9, pola 10 svako veče. Gledamo neki film kad smo u karantinu i nešto prokomentarišem, ali on ne odgovara. U sledećoj situaciji kada pitam nešto, a on ne reaguje i tada shvatim da je zaspao tako da mi nedostaje društvo za razgovor uveče. Sa druge strane jako cenim to što ujutru kada ustane prvi bude zaista tih, ne pravi galamu i sačeka da se probudim – rekao je Srnić.
 
– Kako je njemu uveče, tako se ja osećam ujutru. Volim rano da ustajem i onda idem na prstima po sobi da ga ne bih probudio dok se ne naspava – rekao je Plavšić.
 
 
Obojica znaju čime će se ovaj drugi baviti kada okače kopačke o klin.
 
– Imamo sličan muzički ukus, ali on zna mnogo više pesama nego ja, ne mogu da mu priđem. Tvrdim da nijedan pevač ne zna toliko pesma kao on. Ume da uzme mikrfon i uvek je tu prvi kada u autobusu posle neke pobede treba da se zapeva, ima ustaljeni repertoar. Kada završi igračku karijeru vidim ga kao porodičnog čoveka, kako uči svoje klince da pevaju – rekao je Srnić.
 
– Kada Srna završi sa fudbalom nakon uspešne karijere u Francuskoj znam da će otvoriti automehaničarsku radnju, za svoju dušu. Dosta se razume u automobile i on i njegov brat to vole tako da vidim neki porodični biznis – poručio je Plavšić.
 

Komentari

* Sva polja su obavezna.
Pošalji e-mail
Zvezda-SPARTAK-VIRAL-LEVI.jpg
Zvezda-SPARTAK-VIRAL-DESNI.jpg