Dragan Džajić o izboru za najboljih 11 EP

Decenijama nesporna titula najboljeg srpskog igrača svih vremena dobila je najfiniji pečat imenovanjem Dragana Džajića u grupu kandidata za idealnih 11 u istoriji Prvenstava Evrope. Legendarni dribler, aktuelni počasni predsednik Crvene zvezde, našao se među 50 najblistavijih fudbalera kontinentalnih smotri. Svojevrstan melem na ranu što Orlovi ponovo neće učestvovati na šampionatu.

Glasanje uveliko traje, rezultati će biti poznati uoči početka takmičenja u Francuskoj. Kakvi god da budu – Džajiću je srce puno i ponosno.

- Odavno sam prestao da igram fudbal, lepo je kad posle toliko godina dođe ovakva nagrada. Lično prija, ali je priznanje i za reprezentaciju, period kad sam igrao, pa i državu Srbiju. Neobično mi je drago, bez obzira da li ću biti u najboljih 11 ili ne. Čuvaću uspomenu na ovaj izbor kao jednu od najlepših u karijeri – prvi je osvrt Dragana Džajića na priznanje UEFA.

Učestvovao je na dva Prvenstva Evrope (1968. i 1976), na oba se našao u najboljem timu šampionata i bio prvi strelac. Na pet utakmica tresao je mrežu četiri puta, pogodio u finalu protiv Italije...

- Počeo sam da igram sa 17 fudbal, u reprezentaciji bio od 18. godine. Do 22. i Prvenstva Evrope u Italiji sam imao sigurno preko 30 utakmica u plavom dresu. To su moje najlepše igračke godine, čini mi se da nikada nisam bio bolji nego u periodu od 1968. do 1972.

Jugoslavija se plasirala na završni turnir osvajanjem prvog mesta u grupi ispred Zapadne Nemačke i Albanije, a zatim trijumfom u dvomeču četvrtfinala protiv Francuske.

- Bilo je 1:1 u Marselju, a 5:1 za nas u Beogradu. Za Francuze smo tada bili Brazilci, posle te pobede svaki njihov klub imao je barem jednog igrača sa prostora Jugoslavije.

Plasman u polufinale obezbeđen je 24. aprila, takmičenje u Italiji počelo je 5. juna. 1968.

- Bili smo nedelju dana u Koverćanu na pripremama. Pre puta sam dobio udarac na prvenstvenoj utakmici, hematom je bio ogroman, čak sam mislio da neću moći da učestvujem. U poslednji čas sam odlučio da krenem. Bio je to lep sportski centar u blizini Firence, odigrali smo i jednu prijateljsku utakmicu.

Protivnik u polufinalu – svetski šampion Engleska.

- Svi koji su osvojili svetsku titulu bili su tu, imali su ulogu favorita. Sećam se da je tog dana u Firenci bila velika sparina.

Selektor Rajko Mitić i trener Branko Stanković suprotstavili su Englezima tim: Ilija Pantelić, Mirsad Fazlagić, Milan Damjanović, Miroslav Pavlović, Blagoje Paunović, Dragan Holcer, Ilija Petković, Ivica Osim, Vahidin Musemić, Dobrivoje Trivić, Dragan Džajić.

- Osim nam se povredio u trećem minutu, nije bilo prava zamene. Praktično smo morali sa deset igrača, samo je statirao po krilu. Zvali su Kuleta Aćimovića, došao je naknadno iz Beograda i igrao u finalu.

Presudio je Džajićev gol u 87. minutu. Jugoslavija je majstorskim matom momka sa brojem 11 na leđima otišla u finale.

- Holcer je izneo loptu, ne znam od kuda se Musemić našao na levom krilu, obično sam mu ja centrirao. Ne znam da li sam mu podigrao ruku, ali me je odlično pronašao. Bobi Mur je inače bio izvanredan u skoku, u tom trenutku ga je lopta preskočila, primio sam je na grudi, skliznula niz telo i legla na levu nogu.

Senzacionalna pobeda je prekinula i studentske demonstracije u Jugoslaviji...

- Osetilo se ushićenje u narodu. Stizala nam je štampa, pobeda protiv Engleza nam je svima donela veliku slavu. Već sam bio as u Jugoslaviji, ali je gol u tom meču bio prekretnica da postanem što jesam u evropskim okvirima.

U finalu, Jugoslavija je povela u 39. minutu Džajićevim golom, izjednačio je Domengini u 80. Produžeci nisu promenili stanje, pa je po tadašnjim pravilima zakazan novi meč dva dana kasnije. Azuri su došli do trofeja (2:0).

- Igrali smo odlično, bolje nego protiv Engleza, trebalo je da ih pobedimo i imamo srećan kraj. Izjednačili su iz slobodnog udarca u finišu. Šteta, imali smo stopostotnu šansu na 1:0. Kule je prošao po levoj strani, Musemić učinio sve, da smo poveli 2:0 sve bi bilo gotovo. Čak smo i u produžecima bili bolji. Italijani, večiti srećnici. Sovjete su prošli tako što su izvučeni iz šešira posle remija.

Obe finalne utakmice odigrane su u Rimu, na stadionu Olimpiko. Zanimljivo je da je prvoj prisustvovalo 68.817 ljudi, drugoj samo 32.866.

- Valjda su se uplašili da ćemo da ih pobedimo – uz osmeh komentariše Džajić. – Ne mogu da se setim da li je bilo manje ljudi, ali znam da je atmosfera bila dobra.

Poraz od Italije najbolniji je u Džajićevoj igračkoj karijeri, jer ga je malo vremena delilo da golom donese Jugoslaviji titulu šampiona Evrope.

- Postalo mi je još bolnije nekoliko godina kasnije. Tada sam bio mlad, mislio da će biti opet finale. Ne mogu da prežalim taj poraz i što sam zbog crvenog kartona u Jeni propustio polufinale Kupa šampiona 1971. sa Crvenom zvezdom. Bio sam u životnoj formi, na pravdi boga me je isključio Irac. Džon Karpetner, ne mogu nikako da mu zaboravim ime. Gledaš pred 100.000 ljudi, a nisi na terenu zbog tuđe greške, to je kao da me je neko operisao bez anestezije.

I četiri i po decenije kasnije važi mišljenje da bi Crvena zvezda tada bila šampiona Evrope da je Džajić bio na terenu.

- Bez lažne skromnosti, mogu da kažem da bismo imali više šansi.

Evropsko prvenstvo u Jugoslaviji, 1976. godine, Džajić je dočekao kao zreo igrač. Samo su on i Jovan Aćimović bili na terenu u Rimu i Beogradu, osim njih Nemcima su se na Marakani suprotstavili: Ognjen Petrović, Ivan Buljan, Slaviša Žungul, Dražen Mužinić, Josip Katalinski, Ivan Šurjak, Danilo Popivoda, Branko Oblak i Jurica Jerković.

- Vodili smo 2:0, izgubili posle produžetaka 2:4. Popivoda i ja smo dali golove, kažu da je to bilo najbolje poluvreme Jugoslavije ikada. Razbili smo ih, trebalo je da vodimo 4:0 na odmoru.

Nemački mentalitet je došao do izražaja i Džajić je ostao bez novog finala.

- Olja bi sigurno odbranio da lopta posle šuta Flojea nije udarila nekoga u leđa, čini mi se Vimera. U produžecima smo izgubili glavu, Nemci su sa Bekenbauerom na čelu bili mentalno jaki. Ogromno razočaranje, imali smo pobedu u rukama. Svi su rekli da smo igrali dobro, ali džaba...

Džajićev oproštaj od fudbala nije organizovan, iako je postojala ideja.

- Niko nije očekivao da ću prekinuti karijeru. Rekao sam u klubu da ću izabrati zvanice ako pravimo oproštaj, rekli su da prepustim organizaciju njima. I ništa se nije dogodilo. Ni dana pauze nisam napravio, jer sam započeo funkcionersku karijeru. Odmah sam rekao da me ne zanima trenerski posao, kao što sam odlučio da prekinem u 32. godini jasno mi je bilo i da neću u trenere. Ispalo je bolje za Zvezdu što je ovakva kombinacija.

Dragan Džajić je već bio izabran u idealan tim Prvenstava Evrope, po oceni renomiranog fudbalskog sajta „Gol“, uoči prethodnog šampionata u Ukrajini i Poljskoj. Osim Džajića, u idealnom timu su se našli: Dino Zof (Italija), Matijas Zamer, Franc Bekenbauer (Nemačka), Paolo Maldini (Italija), Vilfrid Van Mor (Holandija), Ginter Necer (Nemača), Zinedin Zidan, Mišel Platini (Francuska), Gerd Miler (Nemačka) i Marko Van Basten (Holandija).

Na kontinentalnim smotrama Dragan Džajić je dao golove Engleskoj, Italiji, Zapadnoj Nemačkoj i Holandiji. Ima fantastičan prosek od četiri pogotka na pet utakmica.

- UEFA je proglasila da je gol Holandiji iz slobodnog udarca, u Zagrebu, najlepši. Meni je najdraži protiv Engleske, jer je bio odlučujući i u finišu utakmice.

Komentari

Filter

Pozitivni Negativni