Odgovori Aleksandra Jankovića, prvi deo

Šef stručnog štaba Crvene zvezde Aleksandar Janković, došao je u veoma delikatnom trenutku za klub. Uspeo je za kratko vreme da stabilizuje ekipu koja je u osam utakmica zabeležila sedam pobeda u veoma teškom rasporedu. Janković je u veoma dugom, prijatnom, i otvorenom razgovoru, opširno odgovorio na mnoga vaša pitanja, a odgovore prenosimo u celosti. Takođe, trener crveno-belih je odabrao Milanovo pitanje kao najbolje.

h Pozdrav za najelokventnijeg trenera u srpskom sportu. Kako je podneo nepravedno otpuštanje u prošlom mandatu i kako gleda na ulogu Gorana Bunjevčevića u svemu tome? Pozdrav, Mladen.

- Sve su to bile stvari na koje ja nisam mogao da utičem. Uvek se rukovodim samo onim što sam ja uradio i šta bih mogao da uradim. Onog momenta kada ja dam sve, i to prestane da zavisi od mene, ja nemam za čime da žalim, kao recimo u toj situaciji, jer to je bila odluka drugih ljudi. U njoj je učestvovao i Goran Bunjevčević kao formalni realizator, i ja sa te strane nemam nekih preteranih emocija prema tome.

h Da li je istina što sam čuo priču od kolege sa fakulteta, da ste kada ste dobili otkaz tada, sedeli celo veče u nekom kafiću/kafani/pabu i pili pivo sa navijačima? :) - Igor

- Ne, to nije istina. Ja ne pijem uopšte alkohol, čak ni pivo, i nemam običaj da sedim sa navijačima.

h Poštovani Aleksandre, imam samo jedno pitanje: zašto ste odustali od taktike kratkih pasova, koju je forsirao Robert Prosinečki, kada se ona pokazala kao mnogo efikasnija, s obzirom da u tom periodu nismo primali mnogo golova, za razliku od sada? Hvala na odgovoru i nadam se da krajem sezone slavimo prvu titulu nakon 5 godina! Pozdrav, Andrija Babović.

- Nema tu apriori odustajanja ili implementacije nekog stila igre. Svaki trener ima svoje zahteve, i svaki trener vidi fudbal na svoj način. Generalno, iza sebe imam i taj ciklus sa mladom reprezentacijom gde je ekipa iz deset utakmica primila samo jedan gol iz igre. Ta stabilnost u odbrani jeste osnovna stvar, iz nje kreće samopouzdanje. Rano je govoriti o nekom mom stilu igre u Crvenoj zvezdi, jer prvo, stanje je bilo zatečeno i po pitanju igračkog kadra koji je formiran na neki drugi način, i po pitanju pripreme igrača, i taktičke i fizičke. O tome možemo pričati, ali mislim da sada nije vreme. Ovo je apsolutno uskakanje u jedan voz koji juri 200 na sat. Moja mogućnost korekcije je minimalna, najpre jer je ekipa već selektirana, odabrana, pripremljena na određeni način, a onda i jer se utakmice nižu na svaka tri dana. Najteže je stvoriti automatizam u igri, on najsporije dolazi i za njega je potrebno vreme i dosta treniranja, a mi nismo imali dovoljno vremena na treninzima jer smo igrali utakmice koje su usput bile jako bitne, jer su nosile bitne bodove, i onda je sve to povezano. Moji osnovni zahtevi mogu možda polako da se naziru, i moći će kako se vreme za trening bude povećavalo, a sama ideja igre bi u potpunosti trebala da se najbolje vidi od zime pa na dalje, kada ekipa prođe kompletan pripremni period od šest i po nedelja, i kada se na taj način uđe u prvenstvo.

h Sale interesuje me na prvom mestu fizička priprema naših igrača. Gde je tu problem, zašto iz priprema u pripreme slušamo iste fraze kao što su "ovo su najteže pripreme", "ja ovako teške pripreme nisam zapamtio" i slično, a već u 7. kolu naši igrači su preumorni, nemaju snage za više od 60-ak minuta? Konstantan ritam sreda-subota (inače normalan za savremeni fudbal) ne smem ni da pomislim šta bi "uradio"našim igračima. Slušam Mihu posle utakmice sa Belgijom kaže čovek da nismo imali više snage od 60-70 minuta jer naši igrači ne igraju u svojim timovima, vi kažete da su naši (ZVEZDINI) igrači umorni jer su odigrali mnogo mečeva od početka sezone. Nekao mi se čini da smo u nekom začaranom krugu a da problem leži dublje tj. u mlađim kategorijama. E sad pitanje glasi kada ćemo shvatiti da je fizička priprema možda i najvažniji segment savremenog fudbala i SISTEMSKI se pozabaviti tim pitanjem i koliko vi kao šef stručnog štaba možete da utičete na program priprema naših mlađih kategorija, pošto je tu kao kordinator postavljen čovek koga ste vi smenili zbog loše pripremljenosti prvotimaca, cela stvar je prilično čudna, zar ne? - Milan

- Ovo je zaista odlično pitanje, suštinsko, ako mi verujete. Ne samo zbog toga što je lako reći da ekipa nije spremna. Ja to nisam hteo da kažem, to je univerzalni alibi za kojim posežu treneri da bi se oprali. Ja ne volim alibije. Kada vam odgovorim na ovo pitanje, dobićete verovatno odgovore i na mnoga druga, jer ovo pitanje otvara sva pitanja. Ušao sam u Crvenu zvezdu u momentu kada je bila ekstremna frka, na dva dana pred Bordo, pa Novi Pazar, pa Bordo, pa Kragujevac, pa Kula - gostovanja gde se gube titule. Ja sam gledao na koji način da se u hodu "krpim", kako da se to najmanje oseti. Odatle proizilaze te rotacije igrača, niko ne zna u kakvom su stanju oni kada se utakmice završe. Ja znam jer se time bavim, o tome ne pričam, rotiram i neki put me to košta. I kada me iskošta, ja to ne kažem, već kažem da sam ja kriv za poraz koji ni meni nije prijatan, i poručujem da treba da guramo dalje. Zašto? Zato što je osnova da kod igrača koje treniram, ubijem želju za traženjem bilo kakvog alibija, i da razvijem želju za preispitivanjem koju nemaju. Zašto nemaju? Uzroke možemo potražiti u mlađim kategorijama. Konkretno, deca od 12 ili 13 godine već imaju menadžera, i okruženje koje je oko njih, roditelji, menadžeri, prijatelji ih svojim prisustvom i komentarisanjem njihovih igara nijednog momenta ne navode na preispitivanje, već ih tapšu po ramenu. I kada ti momci kasnije odigraju dobru utakmicu, onda ih svi tapšu po ramenu i kažu im da vrede 20 miliona, i kako treba da idu u Juventus, Čelzi, Mančester... Kada odigraju loše, onda ih zagrle i kažu "dobro, nije bilo sjajno ali nemaš sa kim da igraš, ne možeš sve sam". Ja vam ovo sada pričam iz perspektive selektora, trenera Crvene zvezde i roditelja dvanaestogodišnjeg deteta koje igra fudbal. I onda, dođemo u situaciju da takav klinac, koji je talentovan, prolazi kroz sve mlađe kategorije i raste. Kroz svaku njegovu utakmicu, javlja se isti fenomen - milioni, Čelzi, skauti, slava... Dete u određenom momentu batali i školu jer vidi sebe u nekom svetskom fudbalu, ali kroz sve to ne nauči da se preispituje, i da pogleda utakmicu kroz svoju grešku, da shvati gde može da napreduje. Ne, on je uvek najbolji, a ako nije, onda nema sa kim da igra. Zato ne želim da pravim alibi, već želim da kod svakog od njih probudim taj instikt za preispitivanjem sebe. To je to što te tera da napreduješ. Lako ćeš da napreduješ kada izgubiš 3:0 u Subotici i kada te razapnu sve novine. Znaš ti vrlo dobro da si bio loš, i kada te razapnu, onda moraš da se stisneš. Ali, poenta je da se stisneš kada dobiješ nekog 4:0 na strani, pa dobiješ devetku u novinama, i svi ti pričaju da te prati Juventus, a ti znaš da može bolje i razmišljaš šta si ti mogao bolje da uradiš. E to je moj cilj, da naučim igrače da polaze od sebe. Ja u svakoj analizi utakmice koju imam sa njima, dok smo zatvoreni između četiri zida, pođem prvo od sebe, ali dođem i do svakoga od njih, i kažem im stvari i koje oni ne vole da čuju. Pritom, nisam ličan, nego želim da postignem to da svi napreduju.

Pitanje da li je ekipa spremna ili ne, otvara mnoga pitanja. Na primer, ja mogu sada da konstatujem da ekipa nije spremna. U redu, dođe sledeći prelazni rok, i ja idem u pravcu osvežavanja mog tima da se dovedu novi igrači. Šta ako ja dovedem igrača koji po svojim fizičkim parametrima, koji po svom potencijalu, kapacitetu, ne može da prati ritam sreda-subota? U startu ja to mogu da vidim, da ne može. Ja ne mogu sa fićom da idem na "24 časa Le Mana". Šta ako mi dođe sledeći Le Man, a ja opet uzmem fiću, onda sam ja kriv, zar ne? To onda otvara pitanje dovođenja igrača. Koji su kriterijumi i parametri za dovođenje igrača? Oni moraju da budu isti kao parametri koji će nam sutra doneti neki Bordo, ili Aston Vila, ili neko peti. Ako ja imam ovde majstora fudbala koji je najbolji, i hoće da ga kupi Aston Vila i on tamo ode na pregled, i oni utvrde da ima potrošnju kiseonika 48, neće ga kupiti! Onda ja, ako kupujem igrača u sledećom prelaznom roku, moram da uzmem u obzir tu potrošnju kiseonika! E, takvih parametra ima deset, da ne bih došao u situaciju da dovedem igrača, da ga platim, a da u startu znam da ne može, jer mi onda takav igrač ne znači ništa. Takođe, novinari znaju vrlo dobro sve, a opet se prilikom svakog pripremnog perioda ponavljaju iste priče. Dril, radi se kao nikad, pakleni ritam, poligoni, čuda... A onda dođemo ovde i kažemo "ekipa je umorna". Ja sam imao samo jedan pripremni period sa Crvenom zvezdom, u prethodnom mandatu. Moja satisfakcija je bila u tome što sam se trudio da novinare sklonim iz tog svakodnevnog kontakta. Naravno, voleo sam što su tamo i što prate Zvezdu, jer Zvezda ima armiju navijača koja želi da zna šta se u svakom momentu dešava sa timom, ali mi ne idemo na pripreme da bi se svaki dan pisalo o drilu. Mi idemo na pripreme da bi se spremili da igramo dobro, i da bi se pisalo o našim igrama. Imam satisfakciju da u toku pripremnog perioda u januaru 2008. nijedan igrač nije propustio nijedan trening, i do kraja sezone u maju, nijedan igrač nije imao mišićni problem, koji su direktno vezani za rad tokom pripremnog perioda.

Ne volim da upirem prstom i da jurim veštice, neće mi to doneti pobedu u narednoj utakmici. Poenta je da se napravi nešto što će da bude konstruktivno, što će nam pomoći da napredujemo. Zato mogu sada da kažem, hipotetički, da imam tri pozicije u timu koje bih voleo da pojačam određenim igračima. Ovde imam igrača koji se zove tako i tako i voleo bih da dođe u Zvezdu. Na drugom mestu nemam igrača imenom i prezimenom, ali ću vam dati deset parametara koje on mora da ispuni, i mene ne interesuje kako se on zove. Nađite mi tog koji ima tih deset parametara, ali to su parametri koje će sutra i Aston Vila tražiti od mene. Ne želim da dođem u situaciju da dovedem 40 igrača, a da ne mogu da prodam nijednog, jer nemoguće je da su svi loši, zar ne? Sve je to povezano, a sve je to na kraju krajeva veoma jednostavno. Vi ste kao klub, najveći klub iz istočne Evrope, jedan regrutni centar za sam evropski vrh. Dok se ti igrači regrutuju, vi pravite dobar tim, i taj tim vama pravi dobar i veliki rezultat u Evropi. I taj rezultat za nas sada nije ništa više od onog što postižu drugi klubovi iz regiona. Učešće u grupnoj fazi Lige Šampiona, konstantno učešće u tom prvom krugu do momenta dok se vrata ne otvore i ti odeš gore, dalje. Ali stalno si tu, i svake godine kucaš na ta vrata. Mi smo sada van tog sistema, potpuno. Mi možemo da kažemo kako je ovo bilo dobro ili super, kako smo mi super igrače dovodili, kako smo super igrali, ali, mi nismo bili prvaci pet godina. To je istorijski period za Zvezdu, jer prvi put Zvezda u svojoj istoriji nije bila šampion pet godina. Možemo da pričamo šta god hoćemo, ali moramo da idemo u pravcu vraćanja Zvezde na prvo mesto. Prvi potez je da se napravi pobednički mentalitet kroz pobede, koji je Zvezda nekada imala. To je iznad svega, i da se čeka prva prilika da se svaki taj novi koji dolazi u taj sistem uklapa u to što ti postavljaš kao nedostatak. Standard, mentalitet, fizički kapacitet i tehnička i igračka vrednost. Zato je jako teško pronaći deset igrača koji dođu u Crvenu zvezdu u jednom prelaznom roku. Ja bih bio najsrećniji da mogu da pronađem deset igrača, ali ne mogu ni dva, iskreno. Izrazio sam želju za tri pozicije u timu, i za samo jednu poziciju imam konkretno ime. Za dva nemam. Taj ko može da dođe i da dovede 10 u isto vreme, i da može da bude siguran i da potpiše da su oni za Crvenu zvezdu, ja mu skidam kapu. Ali, to je jako teško.

Da rezimiram, apsolutno sve potiče iz mlađih kategorija. Otprilike ceo taj omladinski staž je tako koncipiran da se u određenom vremenskom periodu i uzrastu određene stvari razvijaju bolje nego bilo šta drugo. To je strategija o kojoj je jako teško govoriti jer ne postoji kontinuitet ni na jednom nivou u klubu. Ne postoji kontinuitet ni u rukovođenju klubom, niti u rukovođenju prvim timom. Tek sada smo imali situaciju prvi put da je jedan trener imao četiri pripremna perioda da radi sa ekipom, što je dosta, za naše uslove više nego optimalno vreme za postavljanje sistema, ali nemamo kontunuitet ni u rukovođenju omladinskom školom, jer se sve brzo menja. Postoje brojni modeli, i klub treba da se opredeli za jedan. Ja kao šef stručnog štaba radim po francuskom modelu treninga, a u tom modelu se od prvog dana priprema isprepliću i fizički i tehnički i taktički deo, i sve se radi istovremeno i podjednako. Ali to ne znači da apsolutno svi moraju da rade tako. Osnovno je da se napravi zdrava komunikacija na svim linijama u klubu, između ostalih i na liniji prvi tim - omladinski pogon, da postoji zajedništvo u tom radu. Koji ćemo model ustanoviti, kako će se zvati ljudi koji ga sprovode, to je najmanje bitno. Mi smo navikli da na stvari gledamo lično, a ličnog nema. Ja Radakovića izuzetno cenim i nemam lično ništa protiv njega, ali normalno je da svaki trener koji dođe ima svoj koncept i ideju, i pošto već ima punu odgovornost za sve, onda mora da ima odgovornost i za to. To je najnormalnije, nigde nema primer da bilo koji trener dođe u bilo koji klub na mesto šefa stručnog štaba, a da mu ostane ceo stručni štab, i da on dođe sam kao da je pao s Marsa, i da sutra kad krene nizbrdo, on bude jedini koji nosi odgovornost. Imam izuzetno poštovanje prema svima koji su bili, voleo bih da imam normalnu komunikaciju, jer to nema veze sa njihovom kompetentnošću, već samo sa konceptom rada. Ne treba gledati stvari lično, jer ti odnosi se pojave možda kasnije, izrode se iz svega ovoga, onda su to jako stabilna prijateljstva koja traju ceo život. Da smo mi počeli da radimo danas, a sutra smo već na ručku, večeri, splavu, kafi, to je veštački. Mnogo takvih odnosa je bilo u Zvezdi u proteklih desetak godina, i po pravilu su se ti odnosi koji su bili ekstremno u plusu, završili ekstremnim pljuvanjem. Ja zato ne gradim takve odnose, i dobar sam sa svima, i poštujem čak i Gorana Bunjevčevića kojeg ste spomenuli, i ne doživljavam lično njegovu odluku, pogotovo jer znam da i nije bila njegova, ali to nije bitno. Ne gledam na to lično, naše funkcije su previše odgovorne da bismo ih mi toliko svojatali i dozvolili sebi da na te stvari gledamo lično.

h Poštovani gospodine Jankoviću, u Vas kao trenera imam veliko poverenje, isto kao što sam imao i u Robija. Zato Vas molim da nam donesete titulu i da oformite što jači tim za kvalifikacije za Ligu Šampiona. Moje pitanje je vezano za golmana Kirovskog. Gledao sam Kup utakmicu u Nišu i mogu Vam reći da je moje mišljenje da je Kirovski u boljoj formi od Bajkovića. Možete li mu ukazivati šansu na još nekim utakmicama osim onih u Kup takmičenju? Želim Vam da ove sezone osvojite titulu sa Zvezdom, a naredne da je uvedete u LŠ. Srdačan pozdrav, Nenad Milićević, Leskovac.

- Kirovski je branio protiv BSK-a. On je dečko koji je vrhunski profesionalac, ozbiljan i maksimalno pozitivan, i kao takav zaslužuje šansu. Sa druge strane, Bajkovića odlično poznajem, dao sam mu šansu u Zvezdi 2008. godine, bio sam u Zvezdi i 2003. kada je došao na probu kod nas. Dođe nekada momenat kada se desi pad forme, i onda se gleda da li imamo zamenu koja je sposobna da uskoči i da pomogne da ekipa ne trpi, ili nemamo. Mi imamo još igrača koji su u blagom padu forme, negde možemo a negde ne možemo da reagujemo, i onda moramo da "krpimo" na neki drugi način. Govorim o situaciji koja je zatečena, o preuzimanju ekipe u avgustu mesecu, gde nemate prostora da reagujete, i mi sada guramo do pauze, trudeći se da izvučemo maksimum kod svakog od njih ponaosob, i iz ekipe kao celine. Negde možemo da reagujemo, mogu da reagujem kad Bajku dođe pad forme, jer sam 200% siguran u Kirovskog i mislim da zaslužuje u šansu. To je moja prinudna reakcija i motiv Kirovskom, motiv Bajku da radi, da se izvuče i vrati, ali i motiv svim ostalim igračima koji ne igraju, a kojima govorim da budu maksimalni na treningu jer će šansa doći. Ako šansa ne dođe nekome ko radi, a konkurent mu je u padu forme, onda se moja reč dovodi u pitanje.

h Pozdrav treneru Aleksandru od Bojana iz Gospođinaca. Hteo bih da mi kažete svoje mišljenje o Asamoi, i kako se snalazi na treninzima i uopšte u Crvenoj Zvezdi?

- Asamoa se super snalazi, i ja sam mnogo zadovoljan njime. On poseduje začuđujuću fudbalsku inteligenciju. Kapira bukvalno sve u letu, radi, izuzetno je pozitivan i u najužoj je konkurenciji za tim. Kada god je ulazio, unosio je nešto što nam je u tom momentu trebalo, a neke smo utakmice zahvaljujući njemu i prelamali. Vrlo je blizu, i u najužoj konkurenciji za tim.

h Sale kako vidiš Krnetinu igru i da li ga vidiš kao desnog beka? Šta misliš o Goranu Čaušiću, i da li bi voleo da ga vratiš u Zvezdu? Pozdrav, Ogi.

- U perspektivi ga vidim kao desnog beka, možda i pre nego štopera. Ja Krnetu znam iz reprezentativnih selekcija, on je dečko koji je maksimalno pozitivan. Mislim da je mnogo toga palo na njegova leđa na početku sezone, naplaćivao se cehova i svojih i tuđih, i mislim da je ta velika tenzija koja je bila na početku sezone i ta turbulencija koja je trajala, namestila da se sve njegove greške vide, i bio je pogodan da se na njega strovali sve i svašta. Mislim da je na njega, nevezano za greške koje može svako da napravi, a koje su se pravile i posle tih njegovih kikseva, nepravedno strovaljeno sve, i mislim da je on dobar igrač koga planiram da fudbalski rehabilitujem. Osluškujem, pratim ga, gledam kako se kreće njegova forma i njegovo mentalno stanje, jer on pre svega mora da prevaziđe i neke mentalne stvari koje su se dešavale. Računam na njega, i iz ove perspektive, on može da bude i pojačanje za Zvezdu.

- Šta mislim o Čaušiću, ja sam pokazao sada u momentu kada sam birao tim za utakmicu koja je mogla da kruniše nešto što sam rukama i nogama pravio dve godine. To je momak koji definitivno ima fudbalsku vrednost, momak koji ima samopouzdanje, veru u sebe, koji doduše pripada drugom klubu sada. To je tema za razmišljanje, zašto je otišao kako on, tako i mnogi drugi iz generacije 92 koja će vrlo brzo biti okosnica mlade reprezentacije i koja ja bila formirana u Crvenoj zvezdi. I Dmitrović, i Rogač, i Čaušić, i Ćosić, i Mrkela, i Despotović, i Đuričić.. Sedam igrača koji su ponikli u Zvezdi, a koji nisu igrali za Zvezdu. To je generacija koja je u takmičenju do 19 godina bila u polufinalu prvenstva Evrope. Mi imamo celu generaciju koju smo izgubili, generaciju 92 koja ne postoji u Zvezdi, i mi sada gledamo kako se oni malo po malo afirmišu. Ranko Stojić je bio tu kada smo mi te igrače škartirali, i sve ih je pokupio. Okupio je celu generaciju 92, i to pre dve godine. Sutra kada dođe spisak za sledeću mladu reprezentaciju, i kada se pojave svi oni, koji pritom igraju i sada standardno u svojim klubovima, javiće se ljudi koji će reći "Stojić gura svoje igrače u reprezentaciju". To su budalaštine, i to su stvari koje se pričaju ili iz loše namere ili nedovoljnog poznavanja. Činjenica je da mnogi igrači koje smo pravili godinama, nisu igrali za Zvezdu ni minut. Iz te perspektive sam srećan što je Dmitrović ostao u Zvezdi, jer i on je iz te generacije, kao i Kirovski je jako stabilan čovek, i na njega sam se oslonio na Farskim ostrvima kada nisam imao nikakav problem da ga stavim na gol.

Dakle, pokazao sam konkretno šta mislim o Čaušiću. To je igrač koji zna da igra, koji je školovan, zna da sačuva loptu, igrač pred kojim je budućnost.

Aleksandar Janković, intervju, drugi deo

Komentari

Filter

Pozitivni Negativni