Milivojević - Odlazak je prejaka reč

Period od 19. decembra 2011. do petka 26. jula ove godine sada već bivšem fudbaleru Crvene zvezde Luki Milivojeviću, predstavlja najlepši period u karijeri.

Od Svetog Nikole prošlo je godinu i po dana, vreme za koje je Luka Milivojević mnogo puta bio igrač utakmice, junak pobede u prošlogodišnjem derbiju na Marakani, ljubimac navijača zbog svoje neposrednosti, omiljeni sagovornik novinara zbog iskrenosti. Već posle šest meseci provedenih na Marakani počeo je da odoleva brojnim skautima velikih evropskih klubova, želeći da u najdražem dresu ostavi veliki trag. Međutim, belgijski kraljevski klub je bio uporan, ispunio je sve uslove kako Crvene zvezde, tako i samog igrača. Pravo sa aerodroma u Keflaviku prilikom povratka sa Islanda rođeni Kragujevčanin odleteo je za Brisel, u crveno-beloj opremi. I potpis na petogodišnju vernost Anderlehtu obavio je u opremi koju je zadužio od ekonoma Stojana Milanovića prilikom polaska na Vestmaneju.

- Bilo mi je teško, skoro da su mi suze krenule dok sam se pozdravljao sa saigračima i stručnim štabom. Sa jedne strane moram da budem zadovoljan jer sam potpisao ugovor sa velikim klubom, a sa druge osećam da nisam pružio Zvezdi onoliko koliko sam želeo. Ispunio sam veliki deo svojih snova igrajući za Zvezdu pred punim stadionom, gol u derbiju je nešto što ću pamtiti čitavog života, ali nedostaje mi titula. Trofej u domaćem šampionatu sa Zvezdom je nešto što će me uvek vući nazad Marakanu - rekao je Milivojević.

Umeo je da povuče crveno-bele kada ne ide, da zaustavi dah navijača "štiklom" na centru terena kada to niko ne očekuje, da vidi u igri nešto što drugi ne vide, da preuzme odgovornost kada je najvažnije. I sve to sa dečačkim osmehom koji gotovo nikada nije skidao sa lica, istim onim uz koji je odmahivao rukama da mu se oslobodi skok preko reklama do Severa proslavljajući gol u 143. derbiju.

- Moj otac i danas gleda sve utakmice sa najvatrenijim navijačima. Kao trogodišnjaka me je vodio sa sobom na stadion u kop, i nije bilo moguće da svoju ljubav prema Zvezdi ne prenese na mene. Kada sam potpisao ugovor 2011. godine, rekao mi je da je njegova želja da čitavu karijeru provedem u Ljutice Bogdana. Kako to sada nije moguće, jer sam igrač Anderlehta, imam veliku želju da se vratim jednog dana. Ni sam ne mogu da poverujem kada u novinama vidim Luka "otišao", Luka "odlazi"... Suviše su mi to teške reči. Neka bude da sam na privremenom radu u Belgiji - kroz osmeh je rekao Milivojević.

U Zvezdi, Milivojević je sarađivao sa četiri trenera, i kod svih manje-više je bio standardan i nezamenljiv na sredini terena.

- Dugujem veliku zahvalnost svima u klubu. I ljudima u stručnom štabu i svim saigračima, jer smo preturili mnogo toga zajedno preko glave. Nije nam uvek bilo lako, prolazili smo kroz teške periode, kao uostalom i čitav klub, ali smo se držali zajedno. Takav osećaj pripadnosti klubu teško da postoji bilo gde u svetu. Zvezda je čista emocija, sve drugo je profesionalizam. Mnoge od saigrača u Zvezdi smatram prijateljima za čitav život, nedavno sam se i okumio sa takođe donedavnim fudbalerom Zvezde. Uvek sam se u crveno-belom dresu osećao ponosno i nadam se da meč protiv IBV na Islandu nije poslednji koji sam odigrao za Crvenu zvezdu - rekla je bivša Zvezdina "devetnaestica", sad Anderlehtova "osmica"...

Komentari

Filter

Pozitivni Negativni