Muzej

Telefon: +381 11 2067 773

Redovno radno vreme: radnim danom 09,00 - 16,00, subotom 09,00 - 15,00

Cena ulaznice: 400 dinara.

Muzej fudbalskog kluba Crvena zvezda otvoren je 12. marta 1985. godine i to povodom četrdeset godina od osnivanja Kluba i predstavlja značajan objekat koji svedoči o bogatoj istoriji i uspesima našeg fudbalskog kluba. U njemu su objedinjene sve godine uspeha i pobeda koje su na najlepši način predstavljene kroz jedinstvenu zbirku trofeja, pehara, priznanja i klupskih zastavica koje su izložene u našem muzeju.

U prostoru od 400 kvadratnih metara predstavljena je jedna od najlepših i najraskošnijih sportskih zbirki u svetu. Celokupnu zbirku čini preko 1.400 eksponata (trofeja, plaketa, slika itd.), od čega je 680 trofeja izloženo i predstavljeno, dok se ostatak eksponata nalazi u depou muzeja.

Kroz tekst koji sledi, pokušaćemo da vam ukratko predstavimo značajne detalje iz Zvezdine istorije.

Najpoznatiji i najtrofejniji srpski klub, kao i jedan od najuspešnijih fudbalskih kolektiva u istočnoj Evropi osnovan je 4. marta 1945. godine.

Prvi trofej u istoriji kluba Crvena zvezda je osvojila 1946. godine.

Prvo učešće u Kupu evropskih šampiona crveno-beli su ostvarili u sezoni 1956/57. Crvena zvezda je 1957. godine stigla do polufinala i dvomeča protiv Fiorentine. Prvi meč u Beogradu završen je trijumfom Fiorentine od 1:0, dok je u Firenci, u revanšu bilo nerešeno, 0:0.

Prva dupla kruna (nacionalni šampionat i Kup), osvojena je 1959. godine.

FK Crvena zvezda je učestvovala četiri puta u Kupu sajamskih gradova - 1962, 1963, 1966. i 1967. godine. Najveći uspeh u tom takmičenju je ostvaren tokom prvog učešća - 1962. godine, kada se naš klub plasirao u polufinale.

Tokom 1968. godine, pored osvajanja duple krune, osvojen je i Srednjoevropski kup. Posle toga, naš tim je tri puta uzastopno osvajao domaći šampionat - 1968, 1969. i 1970. godine.

FK Crvena zvezda je 1971. godine bila na korak do prvog finala u Kupu evropskih šampiona. U prvoj polufinalnoj utakmici koja je igrana u Beogradu, ubedljivo je savladan grčki Panatinaikos, rezultatom 4:1, dok je u revanšu šampion Grčke bio ubedljiv i slavio sa 3:0. Tako je ovaj grčki klub zaustavio Zvezdu na poslednjem stepeniku do učešća u finalu Kupa evropskih šampiona.

Naš klub je svoje prvo veliko evropsko finale odigrao 1979. godine. U finalu Kupa UEFA izgubili smo od tadašnjeg favorita ovog takmičenja, predstavnika Zapadne Nemačke, Borusije iz Menhengladbaha.

U dosadašnjoj prebogatoj istoriji Crvena zvezda je osvojila 32 titule u nacionalnom šampionatu (Jugoslavija, SRJ, SCG, Srbija), kao i 25 titula u nacionalnom Kup takmičenju (Jugoslavija, SRJ, SCG, Srbija).

NAJVAŽNIJI TROFEJI:

Kup evropskih šampiona (1 put): 1991. god.

Interkontinentalni kup (1 put): 1991. god.

Srednjeevropski kup (2 puta): 1958. i 1968. god.

Državna prvenstva (33 puta):
- Šampionat Jugoslavije (18 puta): 1951, 1953, 1956, 1957, 1959, 1960, 1964, 1968, 1969, 1970, 1973, 1977, 1980, 1981, 1984, 1988, 1990, 1991.
- Šampionat SRJ/SCG (6 puta): 1992, 1995, 2000, 2001, 2004, 2006.
- Šampionat Srbije (9 puta): 1946, 2007, 2014, 2016, 2018, 2019, 2020, 2021, 2022.

Nacionalni kup (26 puta):
- Kup Jugoslavije (12 puta): 1948, 1949, 1950, 1958, 1959, 1964, 1968, 1970, 1971, 1982, 1985, 1990.
- Kup SRJ/SCG (9 puta): 1993, 1995, 1996, 1997, 1999, 2000, 2002, 2004, 2006.
- Kup Srbije (5 puta): 2007, 2010, 2012, 2021, 2022.

Dupla kruna (12 puta): 1959, 1964, 1968, 1970, 1990, 1995, 2000, 2004, 2006, 2007, 2021, 2022.

Kup Evropskih Šampiona

Najveći uspeh fudbalskog kluba Crvena zvezda je vezan za 1991. godinu kada je 29. maja u italijanskom gradu Bari naša Zvezda postala prvi klub iz Jugoslavije (tadašnje SFRJ) koji je osvojio naslov prvaka starog kontinenta. Utakmica je igrana na tada novom Stadionu „Sveti Nikola", koji je godinu dana ranije završen za potrebe Svetskog prvenstva u fudbalu koje je održano u Italiji 1990. godine.

Nakon pobede nad Bajernom iz Minhena, tim se u potpunosti okrenuo utakmici finala koju je Zvezda igrala protiv francuskog šampiona Olimpika iz Marseja. Ekipa je otputovala u Italiju nedelju dana pre meča. Ovo je omogućilo da se tim spremi u miru i tišini. Od same utakmice se očekivalo da će biti ofanzivna zato što je Zvezda za dotadašnjih 8 utakmica dala 18 golova, a Marsej je postigao 20 golova na istom broju mečeva. Međutim, treneri oba tima su se odlučili za defanzivnu taktiku.

Regularni deo meča završen je rezultatom 0:0. Zatim su se igrali produžeci gde takođe nije bilo golova. Potom se pristupilo penalima. Za Crvenu zvezdu šutiralo je pet fudbalera i svi su pogodili mrežu (Robert Prosinečki, Dragiša Binić, Miodrag Belodedić, Siniša Mihajlović i Darko Pančev). Za francuski tim je šutiralo četiri igrača (Manuel Amoros-promašio penal, Bernar Kazoni, Žan-Pjer Papen, Karlos Mozer). Crvena zvezda je pobedila sa 5:3 posle boljeg izvođenja jedanaesteraca. To je značilo da je FK Crvena zvezda (zajedno sa rumunskom Steauom) postala jedan od samo dva tima iz istočne Evrope koji je do današnjeg dana osvojio ovo takmičenje.

Tojotin pehar - „Šampioni sveta" 1991.

FK Crvena zvezda je 8. decembra 1991. godine na Nacionalnom stadionu u Tokiju pobedila čileanski klub Kolo-Kolo rezultatom 3-0 i postala klupski prvak sveta.

Nakon istorijskog uspeha u Bariju, tim je napustio značajan broj igrača (Binić, Marović, Prosinečki, Šabanadžović, Stojanović) kao i trener Ljupko Petrović. Međutim, Zvezda je još uvek imala zavidan igrački kadar. Čileanski tim Kolo-Kolo, tadašnjeg šampiona Južne Amerike, predvodio je sa klupe Mirko Jozić koji je sa mladom reprezentacijom Jugoslavije samo nekoliko godina ranije bio prvak sveta. Zvezda je drugo poluvreme igrala bez Dejana Savićevića koji je bio isključen već u 43 minutu. Iako oslabljeni, naši fudbaleri su prikazali fenomenalnu igru i zabeležili ubedljivu pobedu od 3-0!

Golove za naš klub su postigli Vladimir Jugović (dva gola - 19. i 59. minut) i Darko Pančev (72. minut).

FK Crvena zvezda je tu istorijsku utakmicu igrala u sledećem sastavu:
Milojević, Radinović, Najdoski, Stošić, Vasilijević, Jugović, Belodedić, Ratković, Pančev, Mihajlović, Savićević. Trener je bio Vladica Popović. Broj gledalaca na utakmici je bio 62.064.

Dunavski kup

Dunavski kup je osvojen davne 1958. godine, ali će ostati večno upamćen kao jedan od značajnijih trofeja u Muzeju Crvene zvezde. Konkurencija je bila izuzetna, a za prvo mesto borili su se klubovi iz pet zemalja. Jugoslaviju su predstavljali: Crvena zvezda, Partizan, Vojvodina i Radnički iz Zemuna; Mađarsku: MTK, Ferencvaroš, Šalgotarijan i Tatabanja; Čehoslovačku: Ruda Hvjezda, Dinamo iz Praga, Dukla Pardubice i Tatran Prešov; Bugarsku: Levski i Lokomotiva iz Sofije i Rumuniju: CCA iz Bukurešta i Štinca iz Temišvara.

Igralo se po dvostrukom bod sistemu. Zvezda je startovala 23. maja pobedom nad Duklom sa 2:0 (0:0), golovima Bore Kostića i Borozana, dok je u revanšu bez problema remizirala, i to bez golova.

Protivnik u četvrtfinalu - Lokomotiva. Utakmicu u Sofiji obeležio je Bora Kostić sa četiri gola u remiju (4:4). Ponovo je levonogi bombarder bio fatalan za Bugare, jer je njegov pogodak odlučio i u revanšu (1:0) i tako je Zvezda stigla do polufinala.

Ni Radnički u Zemunu nije uspeo da se suprotstavi „crveno-beloj mašini". Pobeda od 2:1 bila je dovoljna za finale, pošto u revanšu nije bilo pobednika, ali ni golova. Dunavski kup je ostao u Beogradu, gde su pali i Čehoslovaci. Ruda Hvjezda je 6. jula 1958. isprašena sa četiri gola u mreži (4:1), a strelci su bili: Kostić 2, Milošević i Milanović. I u revanšu, 12. jula u Brnu, trijumf crveno-belih. Ovoga puta sa 3:2, a mrežu su tresli Kostić, Šekularac i Milošević.