Istorija

Pošalji prijatelju
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj

Grb

Fudbalski klub Crvena zvezda osnovan je 4. marta 1945 godine, na inicijativu članova Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Srbije. Prvobitno mesec dana ranije, dakle u februaru iste godine osnovano je novo omladinsko fiskulturno društvo koje je brzo preraslo u sportski kolektiv i dobilo ime Crvena zvezda. Prvu utakmicu naš klub odigrao je protiv Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a i pobedio sa 3:2, a strelac prvog gola bio je Kosta Tomašević. Tokom prve, osnivačke godine odigrali smo ukupno 36 mečeva, zabeležili 30 pobeda, nerešeno je bilo pet puta, a jedini poraz doživljen je u Temišvaru protiv Rumunije.

Na prvi trofej čekali smo do 1948. godine kada je osvojen prvi od 24 Kupa, a u finalu sa ubedljivih 3:0 pobeđen je Partizan. Sledi period konstantnog osvajanja odličja i posle tri pehara u najmasovnijem takmičenju 1951. godine u nezabeleženoj triler završnici prvenstva najtrofejniji srpski klub stiže i do naslova najboljeg u šampionatu. Sustigli smo prednost zagrebačkog Dinama od pet bodova (tada se pobeda bodovala sa dva boda) u poslednja tri kola, a oduševljeni navijači zapalili su novine na stadionu i na ramenima nosili svoje junake kroz Beograd. U narednim decenijama Crvena zvezda izrasta u giganta svetskog formata, sa prepoznatljivom brzom i efikasnom igrom. Brojni stručnjaci i sportski radnici doprinosili su uspesima kluba, organizacija je podizana na viši nivo, izgradili smo novi stadion...

Dominirali smo u nacionalnim takmičenjima, i vreme je došlo da se ode stepenik više, odnosno da sav uloženi trud i rad dobije svoju potvrdu u vidu nekog kontinentalnog trofeja. Prva velika prilika propuštena je u finalu Kupa Uefa 1979. godine, kada smo u finalu, nakon sudijske nepravde poraženi od Borusije iz Mehengladbaha. Narednih skoro deceniju ipo crveno-beli su bili redovan učesnik evro-kupova, pobeđeni su mnogi fudbalski džinovi, a Crvena zvezda zahvaljujući sjajnim igrama i vrhunskim velemajstorima u svojim redovima postaje simbol istočno-evropskog fudbala. 

Kruna uspeha na Marakanu stigla je konačno 1991. godine kada Zlatna generacija srpskog kluba osvaja Evropu i svet. U finalu Kupa evropskih šampiona pobeđen je Olimpik iz Marseja, da bi samo nekoliko meseci kasnije u Tokiju, pehar namenjen svetskom klupskom prvaku zablistao u trofejnoj sali stadiona "Crvena zvezda".

Nažalost jedna generacija mladih i superkvalitetnih igrača usled građanskog rata na prostoru bivše Jugoslavije nije uspela da se zadrži na okupu, usledile su sportske sankcije prema našoj zemlji i zabrana učešća u međunarodnim nadmetanjima. Stanje u klubu se često poistovećuje s punim pravom sa stanjem u državi, jer još od osnivanja sudbinu srpskog naroda delio je i naš klub. Prošli smo kroz veoma turbulentan period u kome su rukovodstvo i igrači često menjani, kvalitet fudbala je opao, ali i u takvoj situaciji uspeli smo da osvojimo zavidan broj trofeja u domaćim okvirima. Dolaskom bivših igrača iz Zlatne generacije na mesto predsednika i trenera, Vladana Lukića i Roberta Prosinečkog, najavljen je povratak na staze uspeha.

Novo poglavlje u istoriji najtrofejnijeg srpskog kluba otvoreno je u maju 2012. godine kada su na Marakani održani prvi, istorijski neposredni izbori za sastav novog Rukovodstva kluba. Pravo glasa imali su svi članovi, a za Predsednika je kao jedini kandidat izabran Vladan Lukić koji je na taj način započeo svoj drugi mandat na mestu prvog čoveka crveno-belih. Međutim, naredni meseci nisu doneli očekivanu stabilnost u Ljutice Bogdana. Crvena zvezda suočila se sa velikim finansijskim problemima, na to su se nadovezali i slabiji rezultati ekipe, pa je epilog svega bio odlazak Roberta Prosinečkog sa mesta trenera u avgustu. Na njegovo mesto ekspresno je postavljen Aleksandar Janković. Ipak, nije se mnogo čekalo na nove turbulencije. Vladan Lukić je u novembru podneo ostavku, nakon čega je formirana Radna grupa koja je imala zadatak da organizuje nove izbore. Drugi po redu neposredni izbori, na Marakani su održani 17. i 18. decembra, a takođe kao jedini kandidat pobedio je Dragan Džajić. Najpriznatiji srpski fudbaler svih vremena i svojevremeno najbolje levo krilo sveta, na taj način se vratio u svoju Zvezdu i zajedno sa najbližim saradnicima i članovima Upravnog odbora uhvatio se u koštac sa brojnim nedaćama koje su zadesile srpskog sportskog giganta.