Након ремија са екипом Домжале по натопљеном терену и скоро немогућим условима за игру, фудбалери Црвене звезде, поново су на кратко напустили базу у хотелу „Рогла и Плања“ и допутовали у главни град Словеније где су одиграли други пријатељским меч, овога пута са екипом Олимпије. Некада ривали из времена велике државе, одмерили су снаге на новом, прелепом и модерном стадиону Стожице. Тренер Просинечки који је провео једну сезону играјући у зелено-белом дресу на поклон је од Миленка Аћимовића добио дрес, а на терен је извео измењен тим у односу на претходни сусрет и од стартера из меча са Домжалама на терену послао Крнету, Вешовића, Димитријевића и Касалицу.
Стадион: ШРЦ „Стожице“
Гледалаца: 4500
Олимпија: Џафић, Салкић, Зарифовић, Сретеновић. Деламеа, Ивеља, Радујко, Ловречич, Баскера, Шкејранц, Шпорар.
Резерве: Шелига, Ковачевич, Никезић, Трифковић, Валенчич, Бешић, Божич, Сарасола.
Црвена звезда: Бајковић, Крнета, Микић, Младеновић, Лазовић, Евандро, Димитријевић, Вешовић, Миливојевић, Милуновић, Касалица.
Резерве: Кировски, Ненадић, Перовић, Каду, Мирић, Симић, Асамоа.
Свакако да је ово током боравка у Словенији најтежа провера за црвено-беле која може да буде одличан показатељ досадашњег рада на припремама. Такође, услед нешто ранијег почетка првенства, наши ривали су десетак дана дуже у тренажном процесу у односу на наш тим.
Први покушај имали су љубљанчани у четвртом минуту, али шут са ивице казненог простора Бајковић је лако укротио. Не треба занемарити ни то да су наши играчи на стадиону Стожице имали одличну подршку и око хиљаду својих навијача. Међутим, то им није пуно помогло у десетом минуту када је пропуст наше одбране казнио Шкерјанц брзим утрчавањем пред гол Бајковића коме није преостало ништа друго, него да га обори и скриви једанаестерац, који је у вођство домаћих претворио Ловренчич. Само четири минута касније нова непријатност за црвено-беле. Анеј Шпорар искористио је смушеност нашег тима и јаким и прецизним ударцем дуплирао предност. Минут 14. 2:0 за Олимпију. И ту није крај мука. Микић у 17. минуту стартује на Баскера, а судија помало неочекивано и утисак је престрого по други пут свира најстрожу казну. Овога пута Ловренчич шутира преко гола, тако да је резултат остао непромењен.
Од тог тренутка као да су се мало тргли и фудбалери Црвене звезде, и прву шансу да смањи резултатски заостатак имао је Димитријевић у 20. минуту, али се испречио голман Џафић. Ако се већ држао критеријума, могао је и морао арбитар из Словеније да покаже на белу тачку и после дуела голмана зелено-белих и Касалице, међутим, само је одмахнуо руком и показао да се игра настави, баш као и у ситуацији из 27. минута када је шут Димитријевића један дефанзивац Олимпије изблокирао руком. Коначно су црвено-бели „ушли“ у утакмицу на истеку 25. минута, али нису иницијативу успевали да крунишу головима. Покушао је и капитен Микић главом након корнера, међутим није био прецизан, баш као ни Касалица десет минута пред крај првог дела, када се дуго намештао и на крају шутирао млако. Могао је и Милуновић да се упише у стрелце, али је лоше захватио лопту главом након центаршута Лазовића. До краја првог дела, бележимо још неколико покушаја наших играча, али без промене резултата. Црвено-бели су платили данак лошем приступу на почетку сусрета када су примили два гола услед индивидуалних грешака на средини терена.
Пре почетка наставка у игру је ушао Каду уместо Вешовића, а Миливојевић је прекомандован на место штопера, док је Микић заиграо на позицији десног бека. Оправдање за негативан резултат донекле може да представља и изостанак Николе Максимовића који је због лакше повреде пропустио данашњи меч. Грешку из првог дела по питању приступа изабраници Просинечког нису поновили, и у друго полувреме ушли много агресивније и одлучније. Као плод свега тога, уследио је волеј Лазовића који је лоше захватио лопту и пропустио прилику да се у 50. минут уђе са резултатом 2:1 за Олимпију.
Домаћини, уљуљкани у сигурно вођство определили су се за организовану одбрану и брзе контра нападе, што никако није одговарало нашим играчима, који су уочљиво уморни од тешких тренинга доста грешили у предаји лопте. Покушавао је Просинечки да изменама убрза ритам свог тима, па су свежи Перовић и Симић заменили исцрпљене Касалицу и Димитријевића. Такође на голу су се заменили Бајковић и Кировски.
Разлика у тренутној физичкој спреми се у последњој трећини меча итекако осетила, и до изражаја је дошла свежина екипе Олимпије. Трудили су се црвено-бели, али лопта их није слушала. Ушао је десетак минута пре краја Мирић уместо Лазовића, али није успео много да промени ситуацију на терену. Дисциплиновани играчи у зеленим дресовима, јаким пресингом са доста трчања свели су само на покушај сваки напад наег тима. И онда у последњим минутима грогиране играче Црвене звезде дотукао је резервиста Никезић голом у 90. минуту. Резултат је свакако превисок и не одговара дешавањима на терену.
У наредним данима треба очекивати да Роберт Просинечки са својим стручним штабом уради анализу лоши и добрих страна данашњег меча, како би до почетка квалификација за Лигу Европе 19. јула отклонио уочене грешке, што је шеф стручног штаба нашег тима и најавио након утакмице:
- Честитам Олимпији на заслуженој победи. Не желим да тражим било какво оправдање у умору мојих играча или у томе што смо још на почетку припрема, наш противник је данас био пуно бољи. Одиграли су одличну утакмицу, и ја им искрено честитам. На мени и мојим момцима је да поправимо много тога, да радимо и отклањамо грешке. Имамо још доста времена, јер нама сезона почиње 19. јула утакмицом квалификација за Европу, и до тада морамо много тога да поправимо. Још једном честитам Олимпији, клубу у којем сам провео годину дана док сам играо фудбал, и желим да похвалим стадион "Стожице" који заиста изгеда прелепо - изјавио је Просинечки након утакмице.
Ваља напоменути и да је наш тим играо без четворице репрезентативаца и да је екипа тренутно у најтежем делу припремног периода. Никада није пријатно када изгубите са 3:0, али времена за побољшање има, и верујемо да ће већ на следећем мечу, 30. јуна против екипе Кршко црвено-бели пружити много бољу партију.