Као и сваког петог фебруарског дана и данас, лета Господњег 2010. године, сваки Звездаш и сваки навијач Манчестер Јунајтеда помисли на једну величанствену утакмицу, једну готово невероватну фудбалску представу одиграну пре 52 године у Београду.
Реч је, наравно, о реванш сусрету четвртфинала Купа европских шампиона између фудбалера нашег клуба и чувеног енглеског састава који је у историју ушао под именом - „Безбијеве бебе".
Тај млади и суперталентовани тим, који је пажљиво селектирао и водио легендарни Мат Безби, био је један од највећих који је икада гостовао у нашем главном граду. Судбина је хтела да се две велике екипе, коју су сачињавали све сами репрезентативци Југославије и Енглеске, састану у четвртфиналу трећег по реду издања еминентног клупског такмичења који је покренуо угледни париски „Франс фудбал".
Оба тима су лако изборили пласман међу осам најбољих екипа Старог континента. Црвена звезда је најпре декласирала Дуделанж (5:0 и 9:1), а потом нешто теже изашла на крај са Норчепингом (2:2 и 2:1). Манчестер Јунајтед се, с друге стране, поиграо са екипом Шемрох роверса (6:0 и 3:2), а онда елиминисао квалитетну прашку Дуклу (3:0 и 0:1).
И, онда, у четвртфиналу, жреб је доделио једне другима.
Прва утакмица одиграна је 14. јануара 1958. године, по густој, готово непробојној магли на препуном „Олд Трафорду". Наш тим се држао доста добро, чак је неко време и водио поготком Лазара Тасића, који је у 35. минуту оштрим ударцем из даљине савладао Харија Грега. Домаћи тим је у другом полувремену почео да јуриша у таласима и своју надмоћност крунисао је головима Бобија Чарлтона у 63. и Колемана у 71. минуту. Манчестер је имао још неколико сјајних прилика за гол, а што је победио само са 2:1 „кривица" је нашег голмана Владимира Беаре, кога је енглеска штампа у извештајима после меча прозвала - „Црни пантер".
После ове утакмице играчи оба тима дружили су се на пријему који је уприличио градоначелник Манчестера. Менаџер енглеског тима Мат Безби бираним речима говорио је о Црвеној звезди. Одушевљен играчким способностима наших играча одбио је да прихвати улогу фаворита у реваншу, предосећајући велику и неизвесну борбу.
„Црвена звезда има сјајан тим који игра одлично на домаћем терену. Нама никако не би одговарало да се утакмица игра по великом мразу", рекао је тада легендарни Безби.
Освануо је и 5. фебруар 1958.
Утакмица је била заказана за 14.45 часова. Капије стадиона ЈНА биле су отворене тачно у подне и врло брзо трибине су биле испуњене до последњег места. Стативе су, да би се добро виделе због снега који је био на терену пре сусрета, биле офарбане црним пругама.
Навијачи Црвене звезде, међутим, већ у првих пола часа игре доживели су прави „хладан туш". Захваљујући грешкама домаћих фудбалера Манчестер Јунајтед је повео са чак 3:0 и на помолу је била резултатска катастрофа. Већ у 2. минуту Тејлор и Вајолет су узели лопту Митићу и Вајолет постиже први гол. У 30. минуту Чарлтон одузима лопту Костићу и погађа мрежу, а само минут касније Спајић је у гужви пред голом Црвене звезде лопту кратко одбио до Чарлтона који је по трећи пут савладао Беару.
После општег суморног расположења на стадиону је у другом полувремену завладала права еуфорија, пошто је Звезда одиграла чудесно друго полувреме, стигла до изједначења, па и створила неколико шанси за победу!
Преокрет у игри најавио је већ у првом минуту наставка Бора Костић, који је снажним ударцем изненадио голмана Харија Грега. У 50. минуту пенал за Звезду! Тасић креће да изведе најстрожу казну и - смањује резултат на 2:3. У том тренутку навијачи Звезде као да осећају да њихов тим има снаге да направи тотални обрт и чак сепласира у полуфинале. Амбиције расту кад Бора Костић постиже изједначујући погодак. Нажалост, до краја утакмице остало још мало времена, био је то последњи погодак на утакмици. Укупним резултатом 5:4 Манчестер Јунајтед се пласирао међу четири најбоља тима у Купу шампиона.
Зла коб је, међутим, хтела да на полуфинални сусрет Милану Енглези не оду у најјачем саставу.
„Безбијеве бебе" су у славу кренуле на окрутнији начин. Кроз смрт.
Сутра: Минхенска трагедија...