Прошло је тачно 52 године откако је, после одигране реванш утакмице четвртфинала Купа европских шампиона, у авионској несрећи у Минхену настрадао скоро цео тим Манчестер Јунајтеда.
И пре и после овог трагичног догађаја дешавале су се бројне трагедије које су јавност остављале без даха, али ретко кад је планета готово стала, прво у шоку, а потом да ода пошту настрадалима, као тог кобног 6. фебруара 1958. године кад се приликом полетања са аеродрома у Минхену авион „Елизабетан" британске компаније „БЕА" срушио и у смрт одвео 23 путника. Међу њима и седморицу фудбалера Манчестер Јунајтеда: капитена Роџера Берна, Томија Тејлора, Џефа Бента, Едија Колмена, Марка Џонса, Дејвида Пега и Билија Велана. После две недеље, од задобијених повреда, преминуо је и млади Данкан Едвардс, један од најнадаренијих играча у историји „Гордог Албиона", душа и покретачка тима који је у легенди упамћен као „Безбијеве бебе".
Сузе су 6. фебруара 1958. године текле и у Београду. Само дан раније Митић, Беара. Поповић, Шекуларац, Костић, Тасић... водили су жестоке дуеле са Чарлтоном, Вајолетом, Едвардсом... На трибинама игла није могла да падне! О овој утакмици, препуној узбуђењима, дриблинзима, лепим потезима, па и грешкама, а што је најважније головима, прича се и дан-данас.
А, Минхенској трагедији је претходило дивно београдско вече...
Играчи два тима, који су на терену водили беспоштедну борбу, после утакмице започели су дивно дружење у хотелу „Мажестик", а онда и у Скадарлији. То дружење је прерасло у право пријатељство. За вечером у „Мажестику" голман Манчестера Хари Грег узео је ресторански мени, кренуо од стола до стола и замолио све играче да се потпишу. Та карта се и данас налази у Музеју Фудбалског клуба Црвена звезда.
Доктор Аца Обрадовић је с великим жаром причао Енглезима како ће изгледати будући, нови Звездин стадион, па је искористио прилику да позове Манчестер Јунајтед да одигра утакмицу на отварању тог новог, величанственог објекта. Секретар клуба са „Олд Трафорда" Крикнер је обећао да ће Јунајтед увеличати тај дан, а Мат Безби је и сам одушевљен пријемом и срдачношћу домаћина рекао председнику Црвене звезде Благојевићу да је за Манчестер Јунајтед пут у Београд био пун изненађења.
Нажалост, изненађења и то најгоре врсте тек ће уследити.
Тај 6. фебруар био је изузетно хладан. Авион у Минхену два пута није успео да се подигне са писте. Играчи су већ послали телеграме кућама са поруком да ће каснити један дан јер се аеродром затвара.
Тада је пилот одлучио да покуша још једном.
Летилица се није одлепила од писте, све док није ударио у кућу смештену на њеном крају. Експлозија је била страшна.
У Београду је у то време исто било напето. Контролор лета на земунском аеродрому, са којег је авион кренуо у Минхен, дао је службено обавештење: - Специјални авион компаније БЕА „Елизабетан" полетео је са земунског аеродрома у 11.15 часова. Полетање је било исправно. Авион је летео сасвим нормално над ваздушним простором београдске области...
На специјални телеграм из Југославије из немачке контроле летења стигао је кратак одговор: - Авион „Елизабетан" слетео је на минхенски аеродром у 14.17 часова. Авион није полетео...
Кад је страшна вест почела да се шири Београдом, брзо је стигла и до играча Црвене звезде. По речима Владице Поповића, нашег дугогодишњег првотимца, а касније славног тренера, у нашем клубу у првом тренутку нико није могао да поверује да се та несрећа заиста догодила. Сви су се с тугом присећали тренутака од прошле вечери кад су са енглеским младићима седели, па и запевали током вечере.
Поводом ове трагедије председник Југославије Јосип Броз Тито упутио је председнику британске владе Харолду Макмилану телеграм следеће садржине: „Дубоко сам потресен вешћу о авионској несрећи која је тешко погодила британски спорт и енглески народ. Дозволите да Вам изразим своје дубоко саучешће".
А, рано ујутро 7. фебруара, по сведочењу извештача „Политике" из Париза Леона Давича, у редакцију „Л'Екипа" који је био организатор Купа шампиона стигао је предлог Црвене звезде да се екипа Манчестер Јунајтеда прогласи за почасног победника овог такмичења. Истог поподнева, како је јавио „Ројтерс", такав предлог изнео је и председник мадридског Реала Сантјаго Бернабеу.
Рецимо још и ово: прву утакмицу после Минхенске трагедије Манчестер Јунајтед одиграо је 19. фебруара, кад је у осмини финала енглеског Купа савладао екипу Шефилда са 3:0. На тој утакмици играла су двојица преживелих из авионске несреће - голман Грег и десни бек Фолкс. Са драстично подмлађеним тимом Мат Безби се у полуфиналу Купа шампиона супроставио Милану и - није успео да се пробије у финале. На „сребрну амфору" мораће да сачека пуну деценију. Кад је те 1968. године са Џорџом Бестом савладао у финалу лисабонску Бенфику, Безби је на другом крају терена очима потражио Бобија Чарлтона. Немо је, кроз шпалир играча, пришао свом играчу и стиснуо му руку. „Ово је за Минхен", прошапутала су два фудбалска сера.
И ове године, као и протеклих педесет и једну, навијачи Црвене звезде и Манчестер Јунајтеда немо ће се помолити, понегде и упалити сцећу за покој душе настрадалима.
А, два европска и светска фудбалска гиганта остали су - пријатељи заувек.
На дан обележавања ове велике трагедије дарујемо Вам филм „Дан сећања" који је настао у копродукцији Маркетинга СД Црвена звезда и Агенције Спортнетворк.