Срђан Максимовић брине о мрежи Црвене звезде. Не баш директно, јер је успешну голманску каријеру одавно завршио, али итекако брине о Звездиним голманима. Саша Стаменковић, Бојан Павловић и Бобан Бајковић у Анталији морају најпре да задовоље високе критеријуме младог тренера голмана да би уопште и дошли на рендген Владимира Петровића. Ипак, по Максимовићевим речима то им за сада итекако полази за рукавицом.
- Одлично раде. Заиста. Није фраза. Олакшавајућа околност им је што су сва тројица дуго са мном и знају систем рада до танчина. Немају адаптацију. Ипак, заслужују похвале за рад. Пре свега су сјајни момци и са нима је милина радити - очински објашњава Максимовић.
Велика конкуренција не ремети атмосферу међу голманима. Напротив, чини је још бољом.
- Они се друже међусобно и то најбоље показује и какав је однос на терену. Блиски су и генерацијски, јер су Стаменковић и Бајковић 1985. годиште, док је Павловић млађи годину дана. Лакше је и радити кад је атмосфера добра.
Предност Саше Стаменковића у овом тренутку за Максимовића није спорна.
- Јесте. Саша је у предности у односу на Павику и Бајка. То је на основу јесењег учинка и наравно на основу рада и залагања ове зиме. Ипак, то не значи да су друга двојица мање вредни или квалитетни. Ипак, то је фудбал. Има места за једног голмана, а други чекају шансу. Моје поверење је једнако према свој тројици - каже Максимовић.