Почело је још испред хотела „W“ у Чикагу кад су фудбалери кренули на утакмицу са Легијом. Испратиле су их аутомобилске сирене, црвено-бели шалови избачени кроз прозоре кола и повици „хоћемо победу“. Испратио их је и Андреј из Торонта. Рус који је пореклом из Санкт Петерсбурга, дошао је из Канаде да види свој омиљени тим. Са све лоптом за потписивање и парчетом папира. Сви су се потписали и отишли на утакмицу.
Наставило се на аутопуту, ка Тојота парку, на којем су аутомобили са навијачима Звезде пресретали аутобус, слали пољупце, обећавали подршку. А на стадиону. Три хиљаде Срба, на источној трибини и још сигурно хиљаду свуда по стадиону. Торонто, Монтреал, Чачак, Косово је Србија... ређали су се транспаренти на огради док су Американци чудно гледали и објашњавали једни другима „ма то су фудбалски навијачи, они вичу стално током утакмице..." Ускоро се на трибини појавила и велика српска тробојка а подељени су и бели балони са грбом Звезде. Кад је почела интонација „Боже правде" било је оних који се нису најежили на песму 3.000 навијача, али они нису били српске националности. Такве емоције осетили су и играчи на терену па није чудо што су заиста много више желели победу од Пољака.
И победили су. За осмех хиљада земљака који ће сада спавати до суботе и меча са ПСЖ-ом. Обећавају још већу посету јер је викенд.