Кад у суботу у 21 час по локалном времену на „Тојота“ стадиону наша Црвена звезда и француски Пари Сен Жермен започну мегдан за вредан трофеј турнира у Чикагу, биће то својеврстан дуел два велика клуба који су у прошлости тријумфовали у значајним европским такмичењима – црвено-бели 1991. Куп шампиона, а париски „свеци“ 1996. Куп победника купова.
У очекивању овог српско-француског дербија на тлу америчке државе Илиноис, користимо прилику да Вас мало упознамо са историјом нашег наредног противника.
Клуб је, као пројекат успешних пословних људи, основан релативно скоро, 12. августа 1970. године и, с обзиром да постоји „тек" четири деценије, представља прави феномен француског, па и европског фудбала. Рецимо, у „земљи галских петлова" пре појаве Пари Сен Жермена никад се није догодило да један клуб крене из најнижег ранга такмичења и стигне до Прве лиге за само четири године, што је овом клубу успело већ 1974. године.
Идеја оснивача била је да нови клуб настави традицију фудбалске „париске магије" коју су у прошлости неговали Расинг и Ред Стар, а да се у томе успело сведочи и податак да је ПСЖ, коме је у грбу симбол „града светлости" - Ајфелова кула, по богатству и моћи трећи клуб у Француској, одмах иза марсејског Олимпика и Лиона.
Рецимо и ово: наредни Звездин противник је уз марсејски Олимпик једини француски клуб који је освојио неки европски куп!
Кад смо већ код трофеја, „свеци" у својој колекцији имају две титуле шампиона Француске, осам пехара намењених победнику националног Купа (последњи 2010), три пута су тријумфовали у Лига купу своје земље и по једном освојили Куп победника купова, Суперкуп Европе (оба 1996. године) и УЕФА Интертото куп (2001).
Величина једног клуба је, наравно, и у именима асова који су носили његов дрес. У прошлости, највеће легенде и миљеници Париза били су Аргентинац Карлос Бјанки, француски репрезентативац Луис Фернандез и југословенски „чаробњак са Кошева" Сафет Сушић-Папе.
Касније, током година, публика на „Парку принчева" овацијама је дочекивала и испраћала читаву галерију великих играча: Алана Рошеа, Давида Жинолу, Јурија Ђоркаефа, Марка Симонеа, Аугустина Џеј-Џеј Окочу, Николаса Анелку, Хајнцеа, Паулету, Сорина... а највећи љубимци били су јој Либеријац Жорж Веа, Бразилац Раи и, наравно, Роналдињо.
Без обзира што у протеклој сезони нису оправдали висока очекивања, „свеци" и сада имају јак и хомоген састав. Најславније име је Клод Макелеле, ту је и Лудовик Жили, Грегори Купе, а тренер Антоан Кумбаре рачуна и на Семија Траореа, Пегија Луиндулу, бившег „партизановца" и репрезентативца СЦГ Матеју Кежмана, Мориса, Шантома и сјајног стрелца Жилома Ороа...
Сви они су фудбалске „звезде" и „звездице". Можда су због имена благи фаворит у дуелу са Звездом.
Али, на нашој страни су „Нова енергија", дивна Звездина публика и - традиција. Са Пари Сен Жерменом до сада смо играли два пута - 1979. у Паризу и 1987. године у Сан Грацијанију.
Оба пута било је 2:0 за Црвену звезду. Први пут Французима су „пресудили" Душан Савић и Абид Ковачевић, а осам година касније - Бора Цветковић.
А, сад би могли Јевтић, Богдановић, Перовић... Само нека се традиција настави!