Горану Василијевић као и већини његових саиграча из генерације 1991. утисак вечери у Белекспоцентру на проглашењу шесте Звездине звезде било је то што су се после дуго година многи од њих опет нашли на истом месту.
- Вече је било предивно. Ја сам најсрећнији због тога што су одређени играчи појавили на прослави, али ми је и жао што нисмо били сви на окупу. Верујем да ће бити још оваквих прилика за дружење - рекао је Василијевић, који се присетио осећаја од пре 19 година.
- Непосредно пред тај меч у Барију ја сам изашао из болнице, јер сам имао операцију. Знам каква је вера постојала у свлачионици, много навијача је било уз нас. Бари и сви ти мечеви буде неке осећаје који се не могу описати, који су у нама и данас истим интезитетом присутни - рекао је Василијевић.