Главни мени

Званични портал фк Црвена звезда

Pehari

СД Црвена звезда

Црвена звезда данас представља својеврстан мит, као најбројнији, најпопуларнији и најтрофејнији спортски колектив на овим просторима. Уосталом, од самог почетка Звезду је пратио култ велике спортске породице која се препознатљивом харизмом и успешним резултатима из дана у дан ширила, стицала популарност и повећавала армију присталица и навијача. Превазишла је спортске оквире, одавно поставши један од три симбола српског идентитета, заједно са Православном црквом и дневним листом Политика.

540-sdcz.jpg

Како је рођена Црвена звезда? Идеја о оснивању кренула је на иницијативу Градског одбора УСАОС-а Београда. Током фебруара 1945. године омладинци, чланови Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије, почели су припреме за оснивачку скупштину једног омладинског фискултурног друштва, са циљем да буде састављено од разних спортских секција. 

Посматрајући време од шест деценија, Спортско друштво Црвена звезда прошла је пет основних периода у свом развоју.
Први, од оснивања до 1948. године, период формирања секција као организационих форми спортског друштва. Карактеристичан је и по фузији са Студентским фискултурним друштвом »Студент«, 12.октобра 1946. године, чиме Црвена звезда постаје Омладинско-студентско фискултурно друштво. То време упамћено је по масовном окупљању радничке, школске и студенстске омладине.

Други период, од 1948. до 1963. године, период формирања клубова и њихових осамостаљивања, али све мање повезаности унутар Спортског друштва у чему су се јављале спорадичне и појединачне тенденције отцепљења појединих клубова и гашења спортског друштва. Тај период карактеристичан је и по нерешеном проблему финансирања спорта.

Трећи период, од 1963. до 1967. године, упамћен је као период реафирмације Спортског друштва, у коме су преовладала схватања јачања спортске заједнице. У том периоду значајна је и тежња да се преовладају финансијске тешкоће системским решењима.

Четврти период, од 1967. године до 1992. године, период даље афирмације Звездине спортске породице. Прецизирани су односи клубова и Спортског друштва, уведен је професионализам и потврђена оријентација стремљења ка врхунским спортским дометима.

Последњи, пети период, од 1992. године до данас, биће упамћен по отежаним условима функционисања клубова и Спортског друштва услед економске и политичке нестабилности у земљи. Истовремено биће упамћен по чврстој намери да се колико је то могуће прате европски и светски трендови и не одустаје од циља, да Црвена звезда остане синоним успешности, узор осталим клубовима, што је на овим просторима у потпуности успела.

Посматрајући Звездин животни век, од скромног почетака до лаганог израстања у спортског гиганта, током којег је пролазила кроз разне периоде тешкоћа и успеха, пораза и победа, са поносом се може рећи да се име Црвене звезде и данас изговара са поштовањем и уважавањем у целом свету. 

Поред фудбалског, спортско друштво чине и следећи клубови црвено-беле породице:

Кошаркашки, одбојкашки, рукометни, атлетски, ватерполо, тениски, веслачки, стрељачки, мачевалачки, шах, џудо, бокс, стонотениски, хокејашки, кик-боксерски, пливачки, аутомобилски, бициклистички, скијашки, рвачки, куглашки, теквондо, клизачки, бриџ и клуб дизања тегова.

Pošalji e-mail
Zvezda-SPARTAK-VIRAL-LEVI.jpg
Zvezda-SPARTAK-VIRAL-DESNI.jpg