У сваком „маратонском“ првенству, а ово у коме је Црвена звезда пети пут постала првак Југославије, у сезони 1955/56, трајало је 22 недеље, постојаност форме била је најјаче оружје. То је и тада била највећа одлика наше Звезде. У јесењој сезони, Црвена звезда је освојила 20 од 26 могућих бодова, колико и Партизан док је Раднички имао бод мање. У пролеће исто толико, и то је било довољно за прво место. Ниједан од Звездиних ривала није имао снаге да у овој напорној трци истраје до краја.
Почетак је био буран. На лидерској позицији су биле честе промене, а Црвена звезда је на првом месту била први пут у трећем колу. На челу је остала и на крају јесењег дела шампионата. Звезда и Партизан су се смењивали на врху у пролећном делу, али је преокрет настао у 19. колу. Црвена звезда и Војводина су играли нерешено у Новом Саду (1:1), док је Жељезничар у Сарајеву победио Партизан 1:0. Црвена звезда је тада засела на прво место и није га испуштала до краја. Из кола у коло, Партизан је имао све мање шанси и при крају првенства је као такмац отпао из трке за шампионску круну. Судбина првенства је практично решена три кола пре краја, а на крају је био овакав биланс шампиона - 26 16 8 2 62:29 40.
За Црвену звезду су те сезоне играле њене прве две играчке звезде, Рајко Митић и Драгослав Шекуларац, а на голу је поред Кривокуће био и велики Владимир Беара.
Играчки кадар:
Владимир Беара 7 утакмица - 8 примљених голова, Стеван Веселинов 4, Владимир Дурковић 6-1, Тодор Живановић 12-9, Миљан Зековић 17, Бора Костић 17-4, Србољуб Кривокућа 19-21 примљени гол, Рајко Митић 25-4, Миљан Миљанић 2, Бранко Нешовић 27, Драгослав Шекуларац 22-6, Владица Поповић 17-2, Антон Рудински 24-12, Бранко Станковић 20-1, Љубиша Спајић 23, Лазар Тасић 25-4, Новак Томић 2, Иван Топлак 24-12, Јован Цокић 5-2.
Тренер:
Милован Ћирић