После првих пет кола у сезони 1967/68, када је освојена трећа „дупла круна", иако није била побеђена, Црвена звезда је била друга са седам бодова. На крају јесењег дела шампионата, такође смо били на другом месту, јер је бод предности имао Жељезничар. Те сезоне, пролеће је, као и много година доцније, протицало потпуно у знаку Звездиних фудбалера, које је тада предводио Драган Џајић, у то време најбоље лево крило света. У првенству су изгубљена само три меча: „вечити ривал" Партизан је забележио минималну победу после пет година поста, а са по 2:0 смо изгубили од Динама и Пролетера. Остварене су и три убедљиве победе, а ОФК Београд (6:0), Олимпија и Марибор (6:1) су од Звезде на тим сусретима примили по пола туцета голова.

Миљанић је у Црвеној звезди лансирао млади тим, уведен је оригиналан начин играња, оформљен је играчки кадар с довољно квалитетних фудбалера, који су били технички, тактички и физички припремљени и за највеће напоре. Статистичари су те сезоне о Црвеној звезди изнели ове чињенице: најбољи тим пролећа, најефикаснији у првенству и једини који је у гостима освојио више од 50 одсто могућих бобова.

На крају је другопласирани Партизан остављен на пет бодова разлике, а коначан биланс Црвене звезде је био овакав: 16 победа, 11 нерешених исхода и 3 пораза, уз гол разлику 64:30 и са укупно 43 освојена бода. Миљанић на клупи, Џајић и другови на терену, а Звезда је постала суверени владар југословенског фудбала крајем шездесетих година прошлог века.

Играчки кадар:
Зоран Антонијевић 29-5, Јован Аћимовић 27-3, Ратомир Дујковић 28-25 примљених голова, Киро Дојчиновски 31, Милован Ђорић 26-2, Живорад Јевтић 13, Сава Карапанџић 7, Бранко Кленковски 17-2, Војин Лазаревић 29-21, Александар Марковић 8, Томислав Милићевић 13, Трифун Михаиловић 11-2, Стеван Остојић 30-15, Мирослав Павловић 30-1, Живан Ракић 10, Драган Рацић 3-5, Драган Џајић 27-12, Слободан Шкрбић 10.

Тренер:
Миљан Миљанић